Pre dve godine Nemet je počeo da se bavi uzgojem gljiva, koje nakon branja suši, prerađuje i prodaje u prahu kao dodatak ishrani

Poljoprivredno gazdinstvo Zoltana Nemeta nije veliko, prostire se na 2,5 hektara i tu gaji žitarice, začinsko bilje: nana, matičnjak, menta, zova… Gaji ih na konvencionalan način, a ono po čemu je njegovo gazdinstvo izuzetno jeste uzgoj gljiva šitake i reiši.

Bavljenje gljivama počeo je pre dve godine i, u prvom, redu motiv mu je bio da ojača sopstveno zdravlje, ali s obzirom na to da uzgoj gljiva podrazumeva proizvodnju veću od domaćih potreba, ubrzo je to postala još jedna oblast kojom se Nemetovo gazdinstvo bavi.

– Nekada davno gajio sam bukovače, i mislio sam da će gajenje šitake i reišija biti lako jer imam iskustva. Sve ono što sam znao odranije, u slučaju ovih gljiva nije vredelo, kaže Nemet, sa Palića pored Subotice.

Šitake i reiši su osetljive gljive kod kojih je u procesu pripreme komposta, razvoja micelijuma do branja i kasnije obrade gljiva, potrebno strogo se držati zahtevanih uslova. U protivnom, kompost može lako da se zarazi štetnim plesnima, ili da, usled napada bakterija, dođe do umanjenja roda. Otuda nije čudno da su mnogi koji su pokušali da se bave uzgojem šitake ili reiši gljiva, nakon ovakvih neuspeha, brzo i odustajali.

– Pripremajući se za uzgoj gljiva, proveo sam nedelju dana kod jednog starog odgajivača gljiva u Budimpešti, pročitao dosta literature o načinu pripreme komposta i gajenja gljiva, ali problem je što je to samo teorija, a nema uputstava kako nešto raditi u praksi, kako rešavati problem. Zbog toga, oni odgajivači koji su ostali u ovom poslu, nerado odaju svoje tajne jer su do njih došli nakon mnogo pokušaja u kojima je bilo i uspeha i grešaka. I u mom slučaju je tako, priča Nemet za Ekonometar.

Prva osetljiva „stepenica“ na kojoj je lako „pasti“ u procesu gajenja gljiva jeste priprema komposta koji čini 90 odsto hrastova piljevina, dok su ostalo raznidodaci za rast gljiva. Neophodno je higijenski pripremiti ovu mešavinu, u slučaju sterilizacije, dovoljno je nekoliko časova, a Nemet još nema uređaj za to pa je pasterizuje u toploj vodi i to je proces koji traje najmanje tri dana. Nakon toga, kompost se meša sa micelijumom i ostavlja u posebnu prostoriju u plastične vreće koje se izbuše na nekoliko mesta. Nemet kaže da micelijum nabavljaju od jednog proizvođača iz Ade. U narednih 40 do 60 dana kompost će prekriti bele tačkice, koje će polako tamneti i tek kada ceo bude boje čokolade, kompost sa tek ispupelim gljivama preseljava se u novu prostoriju sa kontrolisanom temperaturom, svetlošću i vlagom. Ipak, pre toga, još jedna tajna iskusnih proizvođača.

Kompost se sa ugodnih 25 stepeni Celzijusa, uranja u hladnu vodu od pet stepeni Celzijusa i ovo šokiranje pridonosi bržem razvoju gljiva. Da li će se to i dogoditi u velikoj meri zavisi od pogođenih uslova gde vlage treba da bude, ali ne previše kako se ne bi razvile štetne plesni.

– Nakon nekoliko eksperimentisanja utvrdili smo da je najbolje da je vlaga na oko 80 odsto. To je bilo veoma teško održati u letnjim mesecima jer još nismo imali novca za nove investicije i bolji ventilacioni sistem, objašnjava nam Nemet.

Do smeštanja na police proteći će još mesec dana dok se ne razviju šitake, dok je u slučaju reišija potrebno biti strpljiv još čitava četiri meseca koliko prođe od pripreme komposta do branja gljiva.

– U početku prodavao sam sveže šitake, ali dešavalo se da ne stignem da u kratkom roku sve prodam. Zbog toga sam odlučio da ih sušim, meljem i prodajem u prahu. Na ovo je uticala i činjenica da tako radim i sa reišijem koji nije jestiv bez sušenja i prerade, a svaka serija ima potvrdu o zdravstvenoj ispravnosti. Pretvoreni u prah koji se dodaje hrani, prodam sve što proizvedem, kaže Nemet.

Smatra se da u slučaju šitake rod čini 30 odsto od količine pripremljenog komposta, a kod reišija je taj prinos nešto niži. Isti kompost Nemet koristi tri do četiri puta, i mada bi mogao da donese još roda, pretvara ga u prirodno đubrivo za njivu jer smatra da više nema potencijal za dovoljan rod.

Kako otvoreno kaže, mesečno sa gljivama zaradi oko 250 evra, i to je njegova plata, ali u početku bilo je i promašaja kada je usled velikih vrućina celokupan pripremljen kompost za šitake i reiši morao da baci. Zbog toga su mu neophodne investicije u opremu, pre svega u dobar ventilacioni sistem. Ali, tempo ulaganja zavisi od bioloških ciklusa u proizvodnji gljiva, te nakon svake berbe, poboljšava uslove proizvodnje. Tako je nakon problema ovog leta sa velikom vrućinom, kupio klima uređaj velikih kapaciteta, a namera je da ovog leta završi ventilacioni sistem i automatizuje ga.