Da bi se postigla iskrenost, treba da je pozitivno vrednujete, pohvalite i o njoj razgovarate. Iznad svega, vi sami morate je demonstrirati u svom ponašanju i to na jedan energičan način, koji može biti pomalo i preteran

Značaj određenog uspeha ili, pak, sloma nečega, koji omogućava javnost i otvorenost u poslovanju u Sjedinjenim Državama je relativno nov. Sve od početka osamdesetih godina, velike kompanije, poput Dženeral Elektrika i hiljada drugih, poslovale su u najvećem delu bez nje, kao i većina kompanija, bez obzira na njihovu veličinu. Ove kompanije su bile proizvod vojno-industrijskog kompleksa koji je izrastao nakon Drugog svetskog rata. U svetu bukvalno nije bilo konkurencije, a kompanije unutar jedne industrijske grane bile su u toj meri slične jedna drugoj da su često više ličile na kompanjone nego na konkurente.

Uzmimo za primer industriju čelika. Otprilike svake treće godine, sindikalni radnici u nekoliko kompanija bi tražili više plate i beneficije. Kompanije bi zadovoljile ove zahteve, prenoseći svoje povećane troškove na industriju automobila, koja bi opet svoje povećane troškove prenela na potrošača.

Sve je išlo glatko dok se nisu pojavili Japanci sa svojim jeftinim uvezenim automobilima prosečnog kvaliteta koji su za nekoliko godina postali veoma kvalitetni, ali jeftini automobili, od kojih su mnogi napravljeni u sindikalno neorganizovanim fabrikama u Sjedinjenim Državama.

Posledice birokratije

Sve dok se nije proširila inostrana pretnja, većina američkih kompanija nije imala dodira sa tom vrstom iskrene debate i brzog delovanja karakteristične za otvorene organizacije. Nije postojala potreba. Tako su tradicionalno utemeljene birokratije i staromodni društveni kodeks ponašanja doveli do neke vrste iznuđene ljubaznosti i formalnosti u najvećem broju organizacija. Bilo je vrlo malo otvorenih konfrontacija oko strategije ili vrednosti; odluke su se, uglavnom, donosile iza zatvorenih vrata. A kada je na red došla procena uspešnosti, i ona je rađena uz neku vrstu oprezne udaljenosti. Dobri radnici su hvaljeni, ali pošto su kompanije bile tako finansijski jake, loši radnici su do penzije “skladišteni” u udaljene delove.

Bez iskrenosti, svi su sačuvali obraz, a posao se odvijao dalje, sam po sebi. Prihvaćeno je nepromenjeno stanje. Lažno ponašanje je prevladalo, makar se ono svodilo na samo jedan dan u kancelariji. A ljudi koji su imali inicijativu, agresivnost i smelost bili su žigosani kao oni koji stvaraju probleme ili nešto još gore.

Knjiga Džeka Velča “Veština pobeđivanja” nedavno je objavljena u izdanju Adižes instituta (adizesbg@eunet.yu tel. 011/26-22-324). Uz saglasnost izdavača, Magazin Biznis objavljuje deo iz ovog bestselera koji je u svetu već zabeležio milionske tiraže.

Možda biste pomislili da su, kada se uzmu u obzir sve konkurentske prednosti – iskrenost i otvorenost Japancima omogućili ulazak na velika vrata u svet najrazvijenijih ekonomija. Ali, Japan nije doveo do toga, nisu ni Irska, Meksiko, Indija ni Kina, da navedem samo nekoliko zemalja koje su postigle ogroman uspeh i koje imaju veliki uticaj danas na globalnom tržištu. Umesto toga, većina kompanija se usprotivila globalnoj konkurenciji koristeći konvencionalnija sredstva: privremena otpuštanja sa posla, drastična smanjenja troškova i, u najboljem slučaju, proces inoviranja.

Iskrenost, koja polako prodire, i dalje ostaje veoma mali deo poslovnog arsenala.

Preuzimanje odgovornosti

A sada, jedna veoma loša vest. Iako je iskrenost veoma bitna za postizanje uspeha, potrebno je vreme i teško se može dekretom uvesti u bilo koju grupu, bez obzira na brojnost.

Teško je izvodljivo jer se suprotstavljate ljudskoj prirodi i ukorenjenim oblicima ponašanja u organizaciji, a potrebno vreme meri se godinama. U Dženeral Elektriku nam je bila potrebna skoro jedna decenija da počnemo da primenjujemo iskrenost kao deo rutine, ali ni nakon dvadeset godina nije uspelo u potpunosti.

Ipak, to se može izvesti. U datom procesu nema ničeg komplikovanog. Da bi se postigla iskrenost, treba da je pozitivno vrednujete, pohvalite i o njoj razgovarate. Ljude koji je javno pokazuju, treba pohvaliti i označiti smelim i progresivnim. Iznad svega, vi sami je morate demonstrirati u svom ponašanju i to na jedan energičan način, koji može biti pomalo i preteran, makar i ako niste šef.

Zamislite da ste na sastanku čija je tema rast i kako ga ostvariti u konzervativnoj strukturi. Svi sede za stolom, ljubazno razgovarajući o tome kako je teško pobeđivati na tom tržištu ili u toj delatnosti. Oni razgovaraju o jakoj konkurenciji. Iznose iste stare razloge zašto ne mogu da ostvare rast i zašto njima, u stvari, jako dobro ide u poznatom okruženju. Do kraja sastanka oni najzad postižu da se tapšu po ramenima zbog “uspeha” koji ostvaruju “pod datim okolnostima”.

U svojoj glavi samo što niste eksplodirali. Govorite sebi da idete iz početka, da znate da Bob i Meri dele vaša osećanja – samozadovoljstvo koje oko nas vlada, upravo nas ubija.

Napolju, vas troje igrate igru. Klimate glavom.

Zamislite okruženje u kojem preuzimate odgovornost za iskrenost. Vi, Bob ili Meri biste postavili sledeća pitanja:

“Zar za nas negde ne postoji neka ideja o novom proizvodu ili usluzi o kojoj još uvek nismo razmišljali?”

“Da li možemo da oživimo ovaj naš posao akvizicijom?”

“Ovo preduzeće uzima toliko resursa. Zašto iz toga ne izvučemo najveću moguću korist?”

To bi bio posve drugačiji sastanak! Mnogo zabavniji i daleko korisniji za sve.

Još jedna situacija koja se javlja sve vreme, jeste kompanija sa ostvarenim velikim rastom a koju vodi samozadovoljna gomila. Poznata vam je scena sa sastanka o dugoročnom planiranju. Rukovodioci su se pojavili iznoseći podatak da je ostvaren dvocifren rast, od recimo 15 procenata, pokazujući slajd za slajdom kojima se potvrđuje kako im dobro ide. Top menadžment sa odobravanjem klima glavom, ali vi sedite svesni da se iz datog posla može iscediti još dosta soka. Stvar pogoršava činjenica da su ljudi koji vas uživajući zasipaju slajdovima kao dokumentovanom vrednošću, upravo vaše kolege, a postoji taj dugogodišnji nepisani kodeks koji visi u vazduhu: ako vi mene ne izazivate, neću ni ja vas.

Iskreno, jedini meni poznat način rešavanja ove zbrke, uvođenja iskrenosti, jeste da se raspitate o poslovima na način koji nikome ne predstavlja pretnju:

“Bože, baš ste dobri. Kakav dobar posao. Ovo je najbolji posao koji imamo. Zašto više sredstava ne uložimo u njega i posvetimo mu se?”

“Sa dobrim timom koji ste sastavili, pred vama mora da je deset akvizicija. Da li ste sagledali situaciju u globalnim okvirima?”

Ova pitanja, i druga nalik njima, imaju moć da reformišu poslovni sastanak od parada na kojoj hvalimo sami sebe do radne sesije koja stimuliše.

Istina i posledice

Možda sada mislite da ne možete da pokrenete ta pitanja jer ne želite da napravite budalu od sebe, želite da budete deo tima.

Istina je da iskreni komentari zasigurno u početku mogu da dovedu ljude do ludila. U stvari, što je vaša organizacija ljubaznija, više birokratska ili formalnija, vaša iskrenost će dovesti do većeg straha i uznemirenosti i, svakako, da to može biti pogubno po vas.

Postoji rizik, a odluka da li ćete ga preduzeti preostaje.

Opšte je poznato da vam je lakše da uvedete iskrenost u vašu organizaciju ako ste bliži vrhu. Ali, nemojte kriviti svoga šefa ili generalnog direktora za nedostatak iskrenosti u vašoj organizaciji, otvoren dijalog može da se vodi bilo gde. Otvoreno sam iznosio svoje mišljenje i kada sam imao četiri radnika u Norilu, u najmanjem i najmlađem delu hijerarhijske kompanije koja nije baš blagonaklono gledala na otvoren razgovor.

Šefovi su me upozoravali zbog moje iskrenosti. Sada kada mi se završila karijera u Dženeral Elektriku, mogu da vam kažem da mi je baš ta iskrenost pomogla da je izgradim

Bio sam isuviše mlad i politički nepotkovan da bih to tada primetio, ali bio sam zaštićen jer je naše preduzeće naglo raslo.

Ako smo imali smelosti da budemo iskreni, tada to nije odzvanjalo autentično – nismo znali dovoljno da bismo razumevali šta predstavlja iskrenost. Nama je jednostavno bilo sasvim prirodno da otvoreno govorimo, polemišemo i učinimo sve da se stvari odvijaju brzo. Ako ništa drugo, barem smo posedovali ludački takmičarski duh.

Svaki put kada sam bio unapređen, bilo da se radilo o budžetima ili procenama uspešnosti, prve kontrole su često bile teške i neprijatne. Najveći deo novog tima kojim sam rukovodio nije bio navikao na otvorene diskusije o svemu i svačemu. Na primer, razgovarali bismo o nekom radniku i u diskusiji bismo se složili da je on zaista ispod svih kriterijuma. Međutim, pismena procena njegove uspešnosti bi od njega napravila pravog šampiona. Kada sam se usprotivio toj lažnoj slici, čuo bih odgovor: “Da, da, ali zašto bismo to ikada stavili u pismenu formu?”

Objasnio bih zašto, iznoseći razloge zašto treba biti iskren i otvoren.

Do sledeće procene već bismo videli pozitivan odjek iskrenosti, bolji tim je bio na okupu, a sa svakim sledećim sastankom je sve veći broj ljudi prema meni postajao iskreniji i otvoreniji.

Međutim, ni dalje nismo pevali složno kao hor.

Od dana kada sam počeo da radim u Dženeral Elektriku do dana kada sam imenovan za generalnog direktora, posle dvadeset godina, moji šefovi su me upozoravali zbog moje sulude iskrenosti. Nosio sam etiketu da sam grub i neprestano su me upozoravali da će moja iskrenost biti prepreka na putu razvoja moje karijere.

Sada kada je moja karijera u Dženeral Elektriku iza mene, sa pravom vam mogu reći da mi je baš moja otvorenost pomogla da ona bude tako uspešna. Toliko ljudi se priključilo, mnogo više glasova, mnogo više energije. Otvoreno smo je pružali i zbog toga je svako od nas bio bolji.

U ovom poglavlju smo dosta govorili o jednoj reči. Međutim, formulacija je krajnje jednostavna – iskrenost funkcioniše zato što iskrenost oslobađa.

Da, svi se slažu da je iskrenost protivna ljudskoj prirodi. Kao i svakodnevno buđenje u pet ujutru da bismo stigli na voz koji kreće u 6 i 10. Kao i ručavanje za radnim stolom da ne bismo propustili važan sastanak u jedan. Ali, zbog vašeg tima ili vaše organizacije, radite dosta stvari koje nisu nimalo lake. Dobra stvar prilikom iskrenosti jeste upravo ta da je ona neprirodan čin koji se dobrano isplati.

Nemoguće je zamisliti svet u kojem svi sve vreme govore ono što misle. Verovatno to ne biste ni želeli, bio bi to prevelik broj informacija! Čak i ako smo na pola puta, nedostatak iskrenosti neće više biti najveća skrivena prljava tajna poslovanja.

Biće to najunosnija promena nabolje.

(Nastaviće se)