Sudar između Mlađana Dinkića i Saše Radulovića, bivšeg i sadašnjeg ministra privrede Srbije, sasvim sigurno potvrđuje samo jedno: postojanje opšteg nereda kako u našoj ekonomiji tako i u našim glavama. Iz tog nereda se neopaženo mogu izroditi stvari koje nikako ne bismo želeli među nama.

Piše: Ruža Ćirković

O neredu svedoči sve u tom sukobu, počevši od činjenice da su se dvojica duelista odlučila za sasvim različita, ali sebi jedino dostupna oružja: Radulović Dinkića ne pominje, ali iz sve snage udara po temeljima institucija koje je ovaj ili stvorio ili prisvojio i, sa razlogom se pretpostavlja, popunio sebi lojalnim kadrovima. To što je napadnut, a ne pomenut, Dinkića još više raspamećuje. On Radulovića napada poimence i sa tim je požurio i pre nego što je ovaj povukao prvi, sad se vidi, očekivani potez. Dinkić naizgled Raduloviću ne može praktično ništa, recimo da ga smeni, ali zato može da poradi na krunjenju njegovog autoriteta i utiska o njegovoj kompetentnosti. Dinkićevi istinski protivnici u Raduloviću vide čoveka koji će razgraditi Mlađinu političku neuništivost razgrađujući njenu materijalnu podlogu, ali veliko je pitanje koliko istinskih protivnika Dinkić ima među onima koji u našoj ekonomiji imaju istinsku težinu.

Mada ga poimence ne pominje, Radulović u sve češćim javnim nastupima, suma sumarum, praktično tvrdi da mu je cilj da razgrađujući instituciju zvanu Dinkić, onemogući da ubuduće bilo koji čovek postane institucija, a da svoju uzurpiranu im ulogu preuzmu one institucije koje kao takve poznaje i priznaje zakon. I tu je Radulović u pravu. Evo nekoliko primera šta se dešava kad ulogu institucija ili instituta odlučivanja preuzme jedan čovek, a naročito šta se dešava kad taj čovek privremeno ili, daleko bilo, za stalno izgubi ključne poluge vlasti. Prvi primer: mnogo se ovih dana govori o Fondu za razvoj, a da je Fond zlatna koka kojoj je vrlo preporučljivo i unosno biti što bliže, od ranije je poznato. Pouzdano znam da je 2010. godine dodeljen kredit Galeb grupi, po osnovu njenog učešća u privatizaciji “Zavarivača” iz Vranja, iako je i pre dodeljivanja kredita bilo jasno da neće imati ko da ga vrati. Ključni argument je bilo to što je Mlađan Dinkić to obećao radnicima “Zavarivača”! Drugi primer: da bi jedne godine pred Međunarodnim monetarnim fondom prikazao suficit republičkog budžeta, ministar finansija je pet milijardi namenjenih Putevima Srbije prebacio u budžet za sledeću godinu, onda se slučilo da ministar finansija ne ostane on nego da to postane Mirko Cvetković, a ovaj ni za kakve vaninstitucionalne dogovore nije hteo ni da čuje.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• SRPSKA ASOCIJACIJA MENADŽERA U BORBI PROTIV SIVE EKONOMIJE: Država godišnje gubi 300 miliona evra
• FAKULTET ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU (FEFA) OBELEŽIO JUBILEJ: Deset uspešnih generacija FEFA
• VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
• NOVI PROJEKAT BANKE INTEZA ZA PODSTICAJ AGRARA: Pobednici konkursa ”Inteza farmer 2013”
• POŽAREVAČKA KOMPANIJA OBARA REKORDE: Još deset miliona evra investicija u Bambi
• SAVET STRANIH INVESTITORA PREDSTAVIO JOŠ JEDNU “BELU KNJIGU”: Potrebne su brže i bolje reforme
• BORIS VUKIĆ: APOKRIFI MENADŽMENTA (3): Ljudi su najveće bogatstvo kompanija
• PITER F. DRAKER: DRAKER IZ DANA U DAN (9): Dobar finansijski plan je ključ uspeha
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2013.