Mediji su s pravom posvetili veliku pažnju Beloj knjizi, odnosno programu Srpske napredne stranke, ali je bez ikakvog prava ta pažnja bila maliciozna i incidentna.

Piše: Ruža Ćirković

Ne samo Srbija, nego svet traži novi razvojni model, takoreći spas, i svaki dobronameran pokušaj zaslužuje dobronamernu pažnju. U ovom kontekstu se mora dovesti bar u blagu sumnju, u novije vreme i usmeno i pismeno, često ponavljani stav neprikosnovene Evropske unije i njenih predstavnika da je implementacija najveća ovdašnja slabost. Nije. Nego bezidejnost.

Sa adrese njenog najjačeg političkog konkurenta, Demokratske stranke, programu SNS je prigovoreno da je od konkurencije prepisan. Rado u tom smislu citiram profesora Ljubomira Madžara, koji je jednom rekao da se nikada ne ljuti kad neko prepisuje i usvaja njegove stavove kao svoje – i njemu je samom u interesu da se ti stavovi šire i dobijaju što veći broj pristalica.

Imati danas ambicija u politici, a javno se i glasno suprotstaviti marketinškoj viziji svemogućeg tržišta, podjednako je glupo kao i zatvarati oči pred praksom koja tu, medijski snažno podržanu viziju, ozbiljno dovodi u pitanje. Jednom rečju, u teoriji su za sasvim slobodno tržište svi, u praksi – niko. Odnosno, u aktuelnoj praksi su svi za slobodno tržište, ali samo u tuđem dvorištu. Naročito u novijoj zapadnoj praksi. S obzirom na to da Srpska napredna stranka ima političko ishodište u Srpskoj radikalnoj stranci, a njen ekonomski program u ekonomskom programu SRS, koji sam u jednoj davnoj kolumni ocenila kao pretežno etatistički, bilo je interesantno sačekati, pa videti kako će pre svega ekonomisti SNS-a, da nađu zajedničku konstantu svim ovim prethodnim političkim i ekonomskim kontroverzama. Gotovo na samom početku Programa nabraja se da će SNS poštovati sva načela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, uvažavati načela tržišne privrede i sarađivati sa međunarodnim ekonomsko-finansijskim institucijama.

Opširnije u štampanom izdanju