Nisam baš rada da previše često ponavljam tu epizodu sa Vojislavom Šešeljem iako je smešna. Ali, šta mogu kad me na njenu smešnu paradoksalnost svaki čas podsećaju sve sami zakleti reformatori koji su na sve oko sebe primenili konačna reformska rešenja, a sami sebi prepisali pune buđelare.
Piše: Ruža Ćirković
Pa sad tvrde da tako uspostavljeni odnosi u društvu nisu mogli da rezultiraju ničim drugim do pobedom nad Rumunijom. Evropskom Rumunijom, tek da se zna. Dakle, još jednom: kad se ono Šešelj gromoglasno razišao sa Slobodanom Miloševićem, pa odjednom uočio i da je lopov, jedna ga naša koleginica pita kad mu je taj detalj zapao za oko? A on bez razmišljanja kratko, jasno i precizno kaže: 16. februara.
E, tako je nama neki dan naš guverner Radovan Jelašić prezentirao strukturu bruto društvenog proizvoda Srbije koji doduše pada, ali udeo sektora usluga u njemu i dalje raste na uštrb roba.
Tako više ne može, rekao je guverner. A pošto smo reformisani na isti uslužni način kao i bruto društveni proizvod, mi novinari ga nismo pitali kad je primetio da tako više ne može. I da li je to, tada kad je primetio, rekao onima koji su nas pre par godina sluđivali tvrdnjama da ništa ne mari što industrijska proizvodnja pada kad moderni, što bi se reklo reformski sektor usluga – raste? I ima li njegovog doprinosa toj dezindustrijalizaciji zemlje? Finansijski balon i balon nekretnina u svetu je pukao, a nećete verovati, doprinos ta dva sektora skraćenom bruto društvenom proizvodu kod nas i dalje raste.
Opširnije u štampanom izdanju
