Srbijanska ministarka finansija Diana Dragutinović dobila je nagradu za reformatora godine. Ova nagrada bi mogla da bude jedan od čvršćih argumenata za predlog da se u Srbiji privremeno ukinu sve nagrade. Mada bi tradicionalna zdrava sklonost nacije ka humoru time bila na velikoj šteti.
Piše: Ruža Ćirković
U trenutku kad je sela na ivicu stolice srbijanskog ministra finansija, naime samo se u tom položaju na tom mestu dala zamisliti, gospođa Dragutinović je izgledala tako neprikladna srbijanskom političkom miljeu da joj je u Narodnoj banci mesecima čuvana viceguvernerska fotelja. Verovalo se da njoj nema druge nego da se u udobnost te fotelje vrati. Najkasnije u trenutku kad shvati da se u Srbiji i ne vlada nego mešetari, a da se ni to ne čini iz Nemanjine 11 nego sa Andrićevog venca. Budući nesumnjivo inteligentna i obrazovana osoba, ministarka Dragutinović je shvatila. Ali nije odstupila. Nego se primila.
Kakav je to poraz za one koji su je videli u drugačijem svetlu, konačno je potvrdila kad je novinarima u Skupštini Srbije očito brzopleto priznala da će, kao obožavalac svih vaninstitucionalnih poreskih mudrosti iskovanih na Andrićevom vencu, brzopotezno sa njima uskladiti srbijansku poresku politiku. A naročito onu koja se tiče off shore teritorija pod strogom, ali pravednom, jurisdikcijom suverene države Srbije. Sa kojih narečeni nepristojni bogataši razbijaju sve mudre duple, troduple ili četvoroduple sedmodnevne strategije vladajućih glava.
Opširnije u štampanom izdanju
