Kriza koja je oplevila belosvetsku boraniju nije u svetu promenila ništa: i dalje se uz dobar marketing može prodati i proizvod koji ne postoji. Tako ja tumačim činjenicu da su sa ovogodišnjeg zimskog savetovanja ekonomista na Kopaoniku iscrpno izveštavali i mediji čiji su se novinari, moje kolege, nezvanično podsmevali toj polit-ekonomskoj predstavi. Posle koje ništa ne bude ko pre, a bude – sve.

Piše: Ruža Ćirković

Ja sam se, međutim, koncentrisala na istupe predstavnika Svetske banke. Nisam zapazila da se po Kopaoniku verao i Međunarodni monetarni fond, inače tek njega ne bih nikako zaobišla.

Kako umesto Kopaonika preferiram neke druge planine, kopaoničke istupe predstavnika Svetske banke čitam u verziji koju su objavili beogradski mediji. Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu poručio nam je da se ubuduće moramo “osloniti na svoje kapacitete”. Nisam videla originalnu verziju njegovog govora, ali sam sigurna da su ili on sam, ili novinar koji ga je prevodio, s razlogom namerno izbegli kovanicu “sopstvene snage”. Šteta. Imala bih još jedan razlog da se zacenim od smeha. Ovako su nam ili sam Grej, ili pravoverno orijentisani novinar poručili, kao na delu uhvaćeni švaler: nije to što vi mislite! I što vam je devedesetih savetovao Milošević. Ovo je nešto sasvim, sasvim drugo. Samo promenite političke naočari. I odmah će vam sve izgledati lepše i lakše. Ni reč ne bih da posvetim tvrdnji Sajmona Greja da je najveća snaga Srbije “snažna vizija” njene inače vrlo stručne, ali nedovoljno efikasne Vlade, zasnovana, doduše, na razrokoj strategiji koju treba uskladiti da bismo se što pre oslonili na sopstvene kapacitete. Ovome, pošto nije duhovito nego cinično, ne mogu ni da se smejem.

Opširnije u štampanom izdanju