Velikih uzbuđenja, hvala bogu, nije bilo. A nije da nas nisu plašili. Lep čovek, i treba da bude guverner. Kad službenicima Narodne banke Srbije na pamet pada samo ova opaska, znači da je sve u redu.
Piše: Ruža Ćirković
Dejan Šoškić, dosadašnji predsednik Saveta Narodne banke Srbije, samo će se iz jedne kancelarije preseliti u drugu. U istoj zgradi. I nastaviti da radi nešto sasvim slično onome što je radio i do sada. On ima kvalitet neverovatan za Srbiju, za četrdesetak godina života izbegao je svaku kompromitaciju. Pa i onu najbanalniju – kompromitaciju deklarativnom političkom pripadnošću. Ili preterano naglašenom nepripadnošću koja bi uznemiravala, na kavgu uvek spremne političke stranke. Time nam je Dejan Šoškić već učinio dovoljno veliku uslugu. Umesto da se iscrpljujemo raščlanjujući njegovu ličnost na sastavne moralno-političke delove, možemo mirno da se prepustimo onome što je važno. A to je pitanje svih pitanja za Narodnu banku Srbije: treba li Zakon o NBS da se menja ili ne? Ma kakav da bude odgovor, neće imati nikakve veze s tim što neko želi da se reši guvernera ili nasuprot, želi da ga po svaku cenu na tom visokom mestu zadrži. Šoškić nam, dakle, u traženju pravog odgovora neće biti na smetnji.
Dakle, treba li Zakon o Narodnoj banci Srbije menjati? Treba li ogromnu moć guvernera ograničiti jačanjem elemenata kolektivnog odlučivanja? Treba li osnovnu nadležnost NBS takođe menjati? Uvođenjem još nekih parametara o kojima bi trebalo da vodi računa, sem isključive brige o cenama, odnosno inflaciji?
Pitanje svemoći guvernera pokrenuto je prvi put kad su se podžaveljali tadašnji ministar finansija Božidar Đelić i tadašnji guverner NBS Mlađan Dinkić. Ili su se baš zbog toga i podžaveljali? Ko bi pamtio sve te detalje naše burne političke istorije. Bivši guverner NBS Kori Udovički, a povodom još nezavršenog policijsko-finansijskog skandala sa Kreditno-eksportnom bankom, priznavala je da je tokom obavljanja guvernerske funkcije uočila tu preteranu moć i iz nje proisteklu odgovornost jednog čoveka. Bilo joj je potrebno sa-učešće i u odlučivanju i u nošenju tereta odgovornosti. Srbija ima loša iskustva sa petljanjem političara u delikatne monetarne stvari, ali ograničiti moć guvernera ne znači automatski ograničiti moć i nezavisnost centralne banke. Koliko se loših namera može kriti iza pokušaja da se odlučivanje učini kolektivnim, toliko se loših namera može kriti iza zalaganja da moć ostane koncentrisana u rukama jednog čoveka. Lobiranje je time olakšano? Ili ne?
Opširnije u štampanom izdanju
