Nemački političar Tilo Saracin malo se pozaneo. A petao koji prerano (ili preglasno) kukurikne, kao što je poznato, završi u loncu. Simbolično rečeno, to se dogodilo i Saracinu. Ima valjda i godinu dana kako je dao intervju jednom časopisu koji čitaju tek odabrani.
Piše: Ruža Ćirković
I otad se ime ovog nemačkog političara ne skida sa brojnih sajtova ovog ili onog naslova, i iz temata najrazličitijih Internet foruma. Već pomenutim intervjuom i opaskama o nekim savremenim karakteristikama demografije Saracin je izašao iz okvira i kod nas tako zloupotrebljene političke korektnosti. Ako niste primetili, u svetu se njeni uzusi već dovode u pitanje, ali to je Saracinu bilo malo, pa je napisao i knjigu. Tu je nešto petljao o etničkim genima. I više mu nije bilo spasa. Njegovo teoretisanje nije imalo nikakve veze sa monetarnom politikom ili nečim takvim, ali mesto u Direktorijumu Bundesbanke nije se više dalo sačuvati.
Ali, većina onoga što je pričao i pisao Saracin u suštini jeste društveni, demografski i ekonomski problem, samo ne govori se to tako, ne tim tonom i ne tako glasno. Isto što i Saracin, samo manirom političara koji zna kako uspeti, ispričala je i njegova kancelarka. I – poglavlje demografija u Evropi i svetu je otvoreno. Podeblja bi se knjiga dala napisati, a opet ne bi obuhvatila sve strane tog problema. Neke su što se kaže globalne, neke kineske (malo li je?), neke evropske, a neke bogami karakteristično raznoliko balkanske.
Opširnije u štampanom izdanju
