Pošto mi je kratko, jasno i suvislo izložio svoje mišljenje, kolega me je iznenada zapitao: slažete li se sa mnom? Da mi je to pitanje i samo palo na pamet pre deset i kusur godina, imala bih i ja kratak, jasan i suvisli odgovor.

Piše: Ruža Ćirković

Ali, danas, ja evo tako duboko sumnjam u svako rešenje da je prava sreća što me koleginica koja misli, ne sasvim ali otprilike suprotno od kolege, nije pitala isto. O čemu se radi? O vlasništvu u medijima.

Političko pitanje

Da je pitanje svojine političko pitanje par exellance nema sumnje i to smo pitanje u osnovi rešili kad smo se odlučili za kapitalizam. Ali, da li je u okvirima kapitalističke podele na privatnu i državnu svojinu, pitanje svojine u medijima ekonomsko ili političko pitanje, da me ubijete ne znam. Možda bih i znala kad bih prethodno saznala u čijem su uopšte vlasništvu glavni mediji u Srbiji. Ovako samo sumnjam, a sumnja nije najbolji saradnik kod zdravorazumskog zaključivanja. A od zaključka možda zavisi i odgovor na pitanje: podržavam li kolegu koji smatra da država nema šta da traži u medijima ili koleginicu koja smatra da ima medija koji su javno dobro i kojima država treba da obezbedi takav način finansiranja da se mogu posvetiti vrhunskom novinarstvu, ne obazirući se na efekte koje takvo novinarstvo postiže na tržištu, odnosno grubo ali pravilno rečeno, ne obazirući se na mišljenje oglašivača i ne strahujući od njihovih sankcija. Koje su često tako grube, neopozive, pa i primitivne da nije ni malo čudno što se o njima u Srbiji retko govori, a i kad se govori govori se uopšteno.

Opširnije u štampanom izdanju