Kad je Železara u Smederevu u pitanju, Srbija je odavno počela da liči na kockara koji ide u novu rizičnu igru da bi se izvadio iz prethodne katastrofe.
Od 2000. godine do danas svaka se vlast, bez obzira na njenu političku orijentaciju, ponašala upravo tako. Zaglibljena do guše u problemu tražila je izlaz u novoj neizvesnoj igri. Kockarski dug je u međuvremenu narastaaaao, ali najveći deo je pokriven imovinom likvidiranih domaćih banaka, a ovo što je došlo posle – narod će pozlatiti platiti. U svakom slučaju, ovo kockanje, kao svako kockanje, nije dokazalo svoju ekonomsku održivost. Iako su kockar i porodica, hvala na pitanju, ostali na životu.
Bez obzira na to što se nepuna decenija na čelu sa US-Steel-om maltene smatra zlatnim dobom smederevske kompanije, moram da skrenem pažnju da se priča danas vratila tačno tamo gde se nalazila u vreme kad su se Amerikanci spremali da, u dogovoru sa Vladom Zorana Đinđića, u Smederevo dođu. Priča se vratila u igru sa dampinškim cenama, odnosno carinama. Ulazak US-Steel-a u Železaru bio je i ostao netransparentan – ima tu svega i svačega i za istinski kriminalno – špijunski roman, počev od priča o topljenju naših rashodovanih tenkova, preko sumnjive saglasnosti naših banaka u stečaju da se rma proda na način na koji je prodata, do muvanja sa nemačkim kreditom koji je usred 90-tih dat već nesolventnoj Železari bez vladinih garancija. (Da ne bude zabune – kredit je osporavan, ali je na kraju poveriocu priznato pravo da ga naplati iz, uostalom, nepostojeće stečajne mase).
Dakle, bilo je tu još zanimljivih zapleta, ali zbilja razumni poznavaoci tadašnjih prilika na svetskom tržištu čelika su me uveravali, a ja im i danas, uprkos promenjenim okolnostima verujem, da je Železara morala biti data Amerikancima jer oni uvek mogu cene njenog čelika da proglase
za dampinške i antidampinškim carinama joj zatvore svaki ulazak na svetsko tržište. A to prosto, jasno i glasno, znači propast. Sa ovom argumentacijom su se tada na konsultativnim sastancima složili i tadašnjoj vladi opozicioni stručnjaci, po sopstvenom svedočenju. I pošto su Amerikanci izgubili interes za proizvodnju ili šta već u našoj Železari, ona je opet upala u igru dampinga, ali sada na mnogo višem nivou i komplikovaniju. Svetska industrija čelika je u ogromnoj dugogodišnjoj krizi, a odnedavno i u ogromnom tržišnom ratu.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- Donacija Šnajder elektrika Teslinom muzeju
- Počela letnja sezona na Kopaoniku
- Letnja škola preduzetništva
- NIS uspešno započeo upotrebu mašine za podbušivanje
- REZULTATI ISTRAŽIVANJA „BANKARSKI RADAR“ KOMPANIJE A.T. KEARNEY: Evropsko bankarstvo na kritičnoj tački
- PREMA FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE: Dobit u privredi 144 milijarde dinara
- MENADŽERSKI VODIČ: Ego je neprijatelj
- VEŠTINA KOMUNIKACIJE (II DEO): Sedam stvari koje klijenti očekuju
- PITER DRAKER: MOJ POGLED NA MENADŽMENT (1): Delotvornost mora da se uči
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2016.