Pa jesmo li najzad utvrdili: koliko je dužan Beograd? Ko ga je zadužio, nije pitanje. Kad ima ko da vrati. I neću da vas tešim, ali ovako je oštro i oko drugih glavnih gradova u Evropi.

Piše: Ruža Ćirković

Izgleda da nema veze gde se nalaze, uvek koštaju i prave (političke) probleme. Naročito onima koji ih se još nisu domogli. I gradova i para. Permanentni obračun između dugogodišnjeg petostrukog gradonačelnika Zagreba Milana Bandića i medija oko visine dugova i trošenja para, e pa to je već klasika. Neki dan je hrvatska državna revizija oplela po Zagrebu, mada ni većina drugih hrvatskih gradova nisu bolje prošli. Slobodna država Bavarska tužila je glavni grad Berlin, koji je istovremeno jedna od 19 nemačkih pokrajina, Ustavnom sudu u Karlsrueu. Neće više da ga izdržava. Naime, Bavarska je jedna od samo dve nemačke pokrajine koja u savezni fond za izravnavanje pokrajinskih finansijskih neravnoteža više uplaćuje nego što iz njega dobija, a Berlin je onaj koji iz tog fonda najviše dobija. I pritom se još služi manipulacijama – daje subvencije studentima sa strane da u Berlinu studiraju i tako snižava svoj prihod po stanovniku, a povećava zahteve pred onim fondom koji puni bogata Bavarska.

I drugo, Beograd je u velikoj nemilosti cele Srbije. Zato što je, navodno, privilegovan. Sećam se kad je jednom jedan bivši vojvođanski funkcioner u Skupštini Srbije zavapio: nije naš problem Srbija, naš je problem Beograd! Otprilike četvrtina ili petina stanovnika Srbije živi u Beogradu. “Raditi se može bilo gde, živeti se može samo u Beogradu“, govorio je nekad Duško Radović. E pa, danas to ne važi. I živeti i raditi se može još samo u Beogradu. Ali ni po tome Beograd nije nikakav izuzetak. Čak i u, za naše prilike, decentralizovanoj Nemačkoj, stanovništvo teče ka Berlinu. Taj svetski trend je lepo i kompleksno objasnio onaj Tilo Saracin, koga su izbacili iz Bundesbanke zbog objašnjenja o nekim demografskim kretanjima. Pričati o demografiji naročito je kod nas politički nekorektno. Ako želiš da uspeš, moraš biti viđen. Viđen i od medija i od političara možeš biti samo u glavnom gradu. Toliki demografski pritisak proizvodi još tolike troškove. Zato su najveći gradovi najvećma skupi.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• LOKALNE SAMOUPRAVE – NAJPOUZDANIJI GENERATORI NACIONALNOG RAZVOJA: Efikasna administracija dovodi investitore
• REGIONALNI LIDER MLEKARSKE INDUSTRIJE: Imlek proslavio 60. rođendan
• REZULTATI GODIŠNJEG ISTRAŽIVANJA MASTERINDEX: Srbi uživaju u kupovini na internetu
• PREDSTAVLJENI REZULTATI STUDIJE O DOPRINOSU BANKARSKOG SEKTORA: Banke su stabilan partner državi, privredi i društvu
• VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
• HIPOTERMOMINERALNE VODE – GLAVNA PREDNOST TERMI MARIBOR: Habakuk – medicinski i wellness centar regiona
• OTVORENA ZIMSKA SEZONA NA KOPAONIKU 2013/2014.: Prvog vikenda u decembru – 15.000 gostiju
• BORIS VUKIĆ: APOKRIFI MENADŽMENTA (4): Ravnoteža između poslovnog i privatnog života
• PITER F. DRAKER: DRAKER IZ DANA U DAN (10): Šta je neophodno za donošenje dobrih odluka
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2014.