NA ČASNU REČ: Ne bi čovek verovao, ali ponekad je korisno imati bezobraznu decu. Recimo, kad u vaš život, nepozvana i od vas ničim izazvana, upadne neka poslovna banka.

Piše: Ruža Ćirković

Ali ne iz one ljubazne faze, kad vas slatkorečiva službenica ubeđuje da vašem jedva punoletnom detetu ne treba ništa drugo nego dve, tri kreditne kartice, jer problema naravno, u toj fazi, nikad nema. Ili, da vama samima nedostaje još samo jedan bankarski kredit, pa da živite u potpunoj sreći i harmoniji sa svetom oko sebe. Ali, iz te smo srećne telefonske faze, ima neko vreme, definitivno izašli. I tako mi sad priča jedna gospođa: ostavlja mi dete već neko vreme, svaki čas, uredno poruku da su me tražili iz neke banke, da im se obavezno javim. Nisam nikad poslovala sa bankom takvog imena, ali ostavili broj, pokušam nekoliko puta, popodne kad se vratim s posla, niko se ne javlja. Kad jedan dan, ulove me kod kuće. Ženski glas, pošto me izriba što se ne javljam kad me oni traže, ni pet ni šest: imate li vi prijatelja po imenu Vlada L?. Mislim se, nikad čula, ali i da sam čula, šta nju briga ko je meni prijatelj? Pa, kaže ona, ako vam je prijatelj vi znate njegovu adresu, a on kod nas ima neki kredit koji ne vraća duže vreme, pa da nam date njegovu adresu, da ga mi nađemo. Ne mogu da verujem, priča mi žena, i da mi je prijatelj i da znam adresu, gde sam se ja toj banci obavezala da joj tražim izgubljene klijente. Čujete vi, kažem, o čemu vi to pričate i otkud vam uopšte moje ime i telefon? Navodno me taj Vlada L, kad je kod njih uzimao kredit naveo u rubrici: prijatelji. I sad kad su oni izgubili Vladu, krenuli da traže njegove prijatelje. Ne mogu da verujem. Pa on je moje ime mogao da nađe i u telefonskom imeniku i upiše me kao prijatelja, kao što je mogao i bilo koga drugog. Dajte mi šefa, kako se usuđujete… E, taj se ženski glas tu iznervira, pa će meni: vidim, gospođo, da ste mnogo nervozni, pa ću zvati drugi put!!!

E, tako one banke koje daju kredite bez žiranata i bez učešća, vrlo povoljno, bez ičega samo uz astronomske kamate, umesto dugova uteruju prijatelje. Kad čovek s kreditom i prijateljima slobodnije izabranim nego na fejsbuku, prestane da vraća kredit, onda te banke najme neku decu preko omladinskih zadruga i poduče ih da budu što agresivnija, prema slobodno odabranim prijateljima naročito.

HVALA, SREĆAN PUT: Ministar policije Ivica Dačić opravdao se za neviđeno i ja tvrdim organizovano maltretiranje građana pri sticanju novih biometrijskih pasoša. Sem što se sa ministarstvima sile i njihovim prvim ljudima nije sporiti ni kojim poznatim ni nepoznatim povodom, ministar je sem objektivnih, javnosti uputio i jedan subjektivni dokaz da je on skroz u pravu, a policijske službe skroz nevine: čak 200.000 građana nije podiglo već urađene pasoše. Što bi trebalo da znači da im nisu ni trebali, nego se guraju po policijskim stanicama samo da bi ispalo da Dačić svoj posao ne radi kako treba. Ja, međutim, imam drugu teoriju.

Opširnije u štampanom izdanju