Snežni svinjac usred Beograda ozbiljno mu konkuriše, inače je protekli mesec obeležilo pitanje: da li je građanin Miroslav Mišković na razgovor u policiju došao vidno uzbuđen ili vidno relaksiran?

Piše: Ruža Ćirković

Odnosno, da li je građanin Mišković, budući da je neuobičajeno velikim brojem saopštenja sam obavestio javnost i naročito medije da je u policiju pozvan i za kada je naručen, da li je, dakle, građanin Mišković tražio saučesništvo javnosti i medija ili im se podsmevao?

Postoje bar dva razloga zbog kojih se nečiji odlazak u policiju priređuje poput odlaska na svadbeno putovanje ili odlaska u vojsku. A obavezno uz prisustvo kamera. Dakle, javnim prikazanjem. Može ga upriličiti i jedna i druga strana, i policija i njen klijent. Obe ili da bi se jedna od druge osigurale ili da bi jedna drugu izvrgle javnom podsmehu. Mada ima i drugačijih tumačenja, Miškoviću bi moglo da bude u interesu da mediji njegovom ispitivanju budu nazočni jer u tom slučaju policija mora poštovati sve zakonske i druge obzire: nema maltretiranja, nema prekoračenja dozvoljenog vremena za razgovor, a pogotovo je u prisustvu medija rizičan svaki dalji ozbiljniji potez (kao toliko spominjani pritvor). Organizovanim prisustvom javnosti može se štititi i sama policija od pritisaka koji bi mogla da vrše inkriminisana lica koja raspolažu polugama bilo koje vrste javne moći. I jedna i druga strana, naravno, mogu prisustvo medijske javnosti iskoristiti: policija da inkriminisano lice izvrgne javnom podsmehu, a inkriminisano lice da akciju policije izvrgne javnom ruglu. Čak i ako je imao nameru iz ovog poslednjeg korpusa, po mom mišljenju, Miroslav Mišković nije ulogu odigrao sebi u korist.

Opširnije u štampanom izdanju