Neki su prošli i gore, kao Makedonija, neki najgore kao Bosna i Hercegovina, a neki su bogami prošli i bolje, kao Crna Gora. Što su mi Crnogorci koje poznajem odmah nabili na nos, pošto sam se prevarila da ih baš kritičnog dana pozovem.

Piše: Ruža Ćirković

Mi smo formalno gledano u sredini, gde sebe nikad videli nismo. Evropska unija nas je na dan kad je Kolombo navodno prvi put ugledao Ameriku, primila u red kandidata za debelo uzdrmano evropsko društvo, ali nam nije odredila datum kad će sa nama početi da se nateže oko ispunjenja uslova da od kandidata postanemo i član. Ni jedna ni druga stvar, sama po sebi, ne mora mnogo da znači, ako se ima u vidu da je Turska i kandidaturu i datum dobila pre par decenija. Član još nije postala. Mnogi misle da nikad i neće.

Nije da se tome nismo nadali, ali saopšteno ovako drsko i direktno mora da je streslo i naše političare van vremena i prostora. Čak i posle visinskih priprema koje im je organizovala na sve strane do guše zaposlena gospođa, nemačka kancelarka Angela Merkel. Samo par meseci pred izbore, za koje su u igru već ubačeni svi mogući ekskluzivni datumi, valjalo bi im da je stara gospođa Evropa bila malo diskretnija. Evropski komesar za proširenje Štefan File bio je, naime, više nego direktan: druge su se države koprcale oko ovog ili onog poglavlja, tranzicione najviše oko poglavlja pravosuđe, Srbiji će se na sve te začkoljice zažmuriti ukoliko ispuni samo jedan jedini zahtev: pozitivno odgovori na sve zahteve iz Prištine – od carinskog pečata do priznavanja univerzitetskih diploma. Nešto mi govori da bi za Srbiju i jevtinije, a dugoročno gledano i pametnije, bilo da prizna Kosovo nego da prizna diplome, ako bi nam sad tako bilo dozvoljeno. Ali nešto mi govori da ne bi. Tako, Srbija će, rekao je File, biti jedina država koja će u pregovorima o članstvu imati samo jedno poglavlje: Kosovo.

Opširnije u štampanom izdanju