Bivalo je pametnih urednika, pa smo od političara tražili da nam priznaju: koju boju najviše vole, u kojoj kafani dokoliče, koju knjigu čitaju i slično. Nismo ni mi uvek bili o v a k o pametni, pa smo se siti isprevrtali od neznalačkog prezira, kad je jedan poznati crnogorski političar u takvoj jednoj neozbiljnoj anketi ozbiljno izjavio da mu je omiljena knjiga Ustav. Tako ga, priznao je, iščitava opet i opet – iznova. Nikad ga dosta! Uzgred, bio je to Žabljački ustav SRJ.

Piše: Ruža Ćirković

Ko, pobogu, i taj Crnogorac Ustav, ja čitam budžet. I to mi malo, nego i Memorandum o ekonomskoj politici, uz budžet. Ne stignem da ih dokrajčim ni za jednu godinu, a kamoli opet i opet iščitavam, kad stignu i novi.

Ne znam kako je to vajnim stručnjacima za lični politički marketing, agencije i duvansku industriju promaklo baš kad ne treba. Pred samu izbornu kalvariju na Voždovcu, opštini nad opštinama. Ko im je ovo smestio, nisam pametna. Tek kako su oni od Voždovca učinili mesto planetarnog političkog značaja, tako je Državna revizorska institucija budžet države učinila  knjigom kandidatom za top liste bestselera. O reviziji budžeta za 2008. godinu raspravlja se na sav glas po autobusima, u kafanama, po frizerajima… Hit je pitanje, ali bez odgovora: gde bismo i mi mogli da krademo? Znate kako, ne zna ni da krade svako. I za to treba zagrejati stolicu. Dakle, rasprava svuda, samo će Narodna skupština Srbije sačekati da narod završi ovu samoinicijativno raspaljenu javnu raspravu, pa da i poslanici negde s proleća o reviziji kažu neku. Ako dotad ne zaborave.

Opširnije u štampanom izdanju