Onome ko prati domaću polit-ekonomsku scenu sigurno nije promaklo da protivnici totalnog energetskog vezivanja Srbije za Rusiju, gasovodom Južni tok, ne gube nadu. Stvar se odvija posrednim lobističkim, ali i praktičnim koracima, koji izmiču površnim hroničarima.
Piše: Ruža Ćirković
Zato je vest da se oko toga premišlja i nova bugarska vlada s pravom našla svoje mesto i po našim medijima. Ja bih, kad hoću da budem baš blaga, rekla: nova bugarska vlada na čelu sa kontroverznim Bojkom Borisovim, dok neki analitičari imaju za takve situacije novu kovanicu koja Borisova opisuje kao „najupečatljiviju figuru na političkoj sceni“, naravno, Bugarske. Slatko me je nedavno nasmejao jedan naš ovdašnji kolega kad je za jednoga dosta sličnog Borisovu i možda još kontroverznijeg domaćeg biznismena upotrebio kovanicu „zanimljiv čovek“. Vidiš ti šta ti znači nezaustavljivo napredovanje ka Evropi!? I šta sve mogu živi ljudi smestiti u nedužnu reč kako bi lakše (u laži?) živeli.
Elem, Borisov je putem sajta svoje mlade partije obavestio javnost da će sa Rusima i njihovim gasovodom Južni tok ubuduće strogo, a pomenuti su i, pri dosadašnjim rusko-bugarskim dogovorima o toj stvari navodno nedovoljno paženi i maženi, bugarski nacionalni interesi. Da podsetim, naši protivnici energetskog sporazuma sa Rusima navodili su Bugarsku kao primer zemlje koja se dogovorila bolje, čak mnogo, mnogo bolje. Dakle, Borisov je najavio da će dosadašnji rusko-bugarski energetski dogovori biti pročešljani i ako treba učešće Bugarske u gasovodu Južni tok obustavljeno. Dve su sitnice bitne: čak i ako obezbedi izvore gasa za gasovod Nabuko, Evropska unija ne može bez ruskog gasa, dakle bez gasovoda Severni i Južni tok; drugo, i Nabuko i Južni tok moraju preko Bugarske. Dakle, gasovodi će se kadtad graditi. Pa šta onda hoće upečatljivi Borisov? Ah, zabeležili su mediji komentar jednog ruskog analitičara: nije to ništa drugo nego razmatranje ličnog učešća rukovodstva pobedničke partije u izgradnji i finansijskoj konstrukciji Južnog toka! „Takvi pregovori se odvijaju brzo i bez glasnih izjava“. Sa ovakvim stvarima smo mi, jelte, skroz na ti. Ako smo u početku bili naivni, više se sigurno ne pitamo kako se onako, pa sve do totalnog pada, mogu ljuljati strateški infrastrukturni objekti pri svakom padu vlade. Čovek bi rekao da su neke infrastrukturne stvari iznad svake politike. Može biti, ali nisu iznad svakog političara. Pa se tako sećam kako mi je jedan od ovih naših, kao, zgranut pričao: pošto je pobedio, došao mu direktor jedne firme sa kojom je posao baš hteo da stavi pod moratorijum i, zamisli, bez okolišenja pitao: koliko? On ga je navodno izbacio napolje. Posle nekog vremena, vidim, dogovorili se. Ali, nije im bilo zadugo… Kod nas vlada (pre)često pada.
Opširnije u štampanom izdanju
