Da li danas u Srbiji imate političare, izvinite državnike, koji su sposobni da uspostave kulturu uzajamnog poverenja i poštovanja? Ako imate, onda još malo našminkajte spotove, platite na još nekoliko svetskih medija reklame i – napred. Ako ne, ne bacajte pare!

Mene i moj institut najviše zanimaju tranzicije kroz koje prolaze preduzeća u Srbiji. I u tome razlikujem tri oblika tranzicije. Prva tranzicija je od privatnog preduzetništva ka profesionalnim kompanijama. Druga vrsta tranzicije je u preduzećima koja su privatizovana. Treća tranzicija je značajna, jer je vezana za mnoge vaše velike kompanije, za ono što zovete javna preduzeća. Tu, koliko je meni poznato, niste daleko odmakli, što dodatno stvara nove probleme, a jedan od suštinskih razloga te ukočene privatizacije je upravo prenaglašena umešanost politike u ovu sferu privatizacije.

Ovako je dr Isak Adižes, tvorac metodologije upravljanja preduzećima koja nosi njegovo ime, i renomirani konsultant kompanija i vlada širom sveta, odgovorio na naše pitanje o tome kako ocenjuje sadašnju fazu srpske tranzicije. Naime, ovaj ekskluzivni intervju (putem e-maila) dobio je Biznis magazin neposredno pre dolaska dr Isaka Adižesa u Srbiju, na predavanje koje će 6. jula održati u dvorani Jugopetrola, na Novom Beogradu. Jednodnevni seminar se održava u organizaciji novosadskog Adižes instituta South East Europe, a predavanje dr Isaka Adižesa je o temi: Ključni koraci na putu ka top formi.

U intervjuu za Biznis magazin dr Adižes govori o svom viđenju problema koje imaju srpska ekonomija i društvo, kao i o načinima rešavanja.

Pretpostavljam da imate makar okvirne informacije o onome šta se na društveno-ekonomskom planu dešava u Srbiji u prošlih nekoliko godina. Kako biste prokomentarisali sadašnju fazu tranzicije Srbije – na ekonomskom i društvenom planu?

– Govoriću vam o onim tranzicijama koje mene i moj institut najviše zanimaju. O tranzicijama kroz koje prolaze preduzeća. Prva tranzicija u vašim preduzećima je normalna tranzicija. To je ona koja se dešava u velikom broju privatnih preduzeća, koja su nastala u poslednjih deset-dvadeset godina. To je tranzicija od privatnog preduzetništva ka profesionalnim kompanijama. Koliko sam informisan od mojih saradnika, neka preduzeća su u tome više odmakla, neka manje. Ali, većina je na putu. I stići će, neka brže, neka sporije, neka lakše, neka teže. To su normalne promene koje se dešavaju u svim takvim kompanijama u svetu i lično me raduje što ste tu na dobrom putu. Mislim da je to dobar signal za vašu privredu uopšte.

Koja je to, po Vama, druga vrsta tranzicije?

– Druga vrsta tranzicije je u preduzećima koja su privatizovana. Znam da i tu postoje odlični primeri, ali prevashodno u onim kompanijama koje su to na vreme uradile. Postoje i kompanije koje su sada strano vlasništvo. Kod njih je normalno da se desi tranzicija uz nepoverenje, sa centralizovanim rukovođenjem, prevashodno stranih menadžera, što prirodno stvara drugačiji oblik upravljanja kompanijama. Sasvim je normalno ponašanje novih vlasnika na početku dok se ne izgradi uzajamno poverenje. Svako bi se tako ponašao ako bi došao u tuđu zemlju. Poslao bi svoje ljude, sve bi kontrolisao. Ali vremenom, uz kontinuirano uvođenje savremenih metoda mena­džmenta, prirodno, mora da raste i kultura međusobnog poverenja i “prepuštanja” da tako kažem, vođenje kompanija lokalnim, edukovanim menadžerima.

Biografija Isaka Adižesa

Dr Isak Adižes je osnivač i profesionalni direktor Adižes instituta, Santa Barbara, SAD.
Tvorac je metodologije koja nosi njegovo ime i renomirani konsultant kompanija i vlada širom sveta (Švedska, Brazil, Meksiko, Grčka, Izrael). Poznat je po svom jedinstvenom pristupu upravljanju organizacionim promenama zasnovanom na procesu kojim se izgrađuje uzajamno poštovanje i poverenje.
Njegove knjige Upravljanje životnim ciklusima preduzeća, Upravljanje promenama, Težnja ka top formi i Stilovi dobrog i lošeg upravljanja prevedene su na 22 jezika.
Svojim predavanjima na četiri jezika u 40 zemalja skrenuo je pažnju naučne i stručne javnosti na svim kontinentima.
Rođen je 22. oktobra 1937. u Skoplju u trgovačkoj porodici sefardskih Jevreja. Tokom Drugog svetskog rata sa porodicom je prognan u Albaniju. Rat su preživeli zahvaljujući albanskoj porodici koja ih je sakrivala od fašista. Krajem 1944. se sele u Beograd gde Isak Adižes upisuje osnovnu školu. Snažni pečat u njegovom vaspitanju i obrazovanju ostavio je beogradski učitelj Vukadinović koji je razvio osećaj međusobnog poverenja i poštovanja, što je mnogo godina kasnije Isak Adižes ugradio u svoj naučni princip o ŽIVOTNIM CIKLUSIMA PREDUZEĆA.
Školovanje nastavlja u Izraelu, gde se porodica preseljava krajem 1948. U Jerusalimu je 1963. završio Ekonomski fakultet, magistrirao na Kolumbija univerzitetu u Americi i odbranio doktorat 1968. godine. Aktivno govori engleski, srpski, španski i hibru. Makedonski, bugarski i italijanski razume ali ne govori. Odnos prema srpskom jeziku izgradio je i zahvaljujući majci koja mu je prenela ljubav prema srpskim pesmama i muzici.
Tokom šezdesetih godina radio je istraživanja, izučavajući zašto jugoslovenski fenomen samoupravnog socijalizma, kao ideja participativnog menadžmenta, ne daje onakve ekonomske rezultate koji se očekuju. Brojni su primeri i anegdote koje je sakupio iz prakse samoupravnog perioda.
Osnovao je 1975. MDOR Institut za razvoj menadžmenta i organizaciona istraživanja, koji je 1979. preimenovao u Adižes institut u Los Anđelesu, koji je tokom 2000. preselio u Santa Barbaru u Kaliforniji, gde i danas živi.
Isak Adižes je održao predavanja u preko četrdeset zemalja sveta, od Grenlanda do Australije i Južnoafričke Republike. Svoje filijale osnivao je po mnogim zemljama sveta od kojih su danas najaktivnije u zemljama Skandinavije, Kanadi, Brazilu, Izraelu, Kini i prostorima zapadnog Balkana koju pokriva Adižes za jugoistočnu Evropu, osnovan 1994. u Novom Sadu.
Isak Adižes vežba jogu, voli folklorne igre, operu, burek i ćevape.

Treća tranzicija je značajna jer je vezana za mnoge vaše velike kompanije, za ono što zovete javna preduzeća. Tu, koliko je meni poznato, niste daleko odmakli što dodatno stvara nove probleme, jer očigledno da je jedan od suštinskih razloga te ukočene privatizacije, upravo prenaglašena umešanost politike u ovu sferu privatizacije.

Opširnije u štampanom izdanju