Водећи инвеститори у Србији оцењују да је у последњих пет година постигнута економска стабилност, али да је потребно више директних страних инвестиција којима ће се отворити нова радна места
Верујем да ће Србија на предстојећим изборима добити нову демократску владу коју ће мање-више чинити исти људи који су у годинама после 2000. радили на реформама у Србији и који ће не само наставити него и убрзати реформске процесе у Србији, рекао је Млађан Динкић, министар финансија у оставци, отварајући Пети пословни округли сто са владом Србије који је организовао лондонски Економист 16. и 17. октобра у београдском хотелу Хајат. Према Динкићевим речима, нова влада, за коју је уверен да ће бити формирана већ у првој половини јануара наредне године, наставиће да побољшава пословну климу, па би реално било очекивати да у 2007. стране директне инвестиције надмаше овогодишње које су достигле четири милијарде долара.
Са оценом Млађана Динкића, да је Србија за протеклих пет година учинила доста на плану реформи, сложила се и Керолин Јунгр, директорка Светске банке за Србију и Црну Гору, али је нагласила да и даље има отворених питања на која треба одговорити из домена фискалне и монетарне политике, конкурентности српске привреде у региону као и политичке стабилности Србије. Ипак, према њеном мишљењу, кључни проблем Србије је незапосленост. „До сада је Србија остваривала привредни раст уз нето губитак радних места. Ми бисмо волели да видимо раст уз креирање нових радних места, јер само то води смањењу сиромаштва”, нагласила је Јунгр која је Динкићу упутила питање како је могуће превазићи замор од транзиције у Србији и умањити негативне ефекте прекида преговора са ЕУ.
Учесници
Економист конференција окупља званичнике српске владе и представнике међународних и домаћих компанија у разговорима о проблемима и могућностима развоја земље. Први округли сто одржан је 2001. године и, са изузетком 2005. године, одржавани су сваке године. Овог 16. и 17. октобра одржан је пети округли сто, а учесници су били:
Млађан Динкић, министар финансија
Предраг Бубало, министар економије и приватизације
Милан Париводић, министар за економске односе са иностранством
Радован Јелашић, гувернер Народне банке Србије
Тања Мишчевић, директорка канцеларије владе Србије за прикључење Европској унији
Gustavo Navarro, генерални директор, Holcim Srbija.
Paul Patrick, генерални директор за јадранску регију, JT International
Simon Smith, генерални директор, Nestlé Adriatic
Иван Соколов, генерални директор, Orgachim Bulgaria и Roуsse/Policolor Romania
George Bobvos, директор за развој за Србију, TriGránit Development Corporation
Jean Marc-Tonti, регионални директор, Visa International
Carolyn Jungr, директорка Светске банке за Србију и Црну Гору
Richard Eames, виши уредник, Economist, Economist Intelligence Unit
John Quaid, финансијски директор, U.S. Steel Serbia
Драгомир Марисављевић, потпредседник, Хемофарм
David Aures, регионални директор партнер, Wolf Theiss
– Сада смо у фази транзиције када је прави тренутак да се направи заокрет и у области запошљавања, јер можемо да привучемо гринфилд инвестиције које значе отварање нових радних места, а не само стратешке партнере у приватизацији предузећа. Пословне банке би такође требало да подрже мала и средња предузећа и мали бизнис, а ми ћемо учинити све да смањимо инфлацију што ће имати утицаја на смањење каматних стопа. А што се тиче замора од транзиције, морам рећи да је срећа за Србију то што је од 2000. увек у опозицији имала једну демократску партију, што значи да демократске снаге могу да се смењују на власти и да уђу у трећи одлучујући мандат у коме ће, уверен сам у то, увести Србију у ЕУ – рекао је Динкић и додао да зато подржава иницијативу председника Тадића и нада се да ће и премијер Коштуница дати допринос томе да условно наставимо преговоре са ЕУ до испуњења последњег политичког услова – пуне сарадње са Хагом.
Инвеститори су оценили да је у последњих пет година постигнута економска стабилност, али да је потребно више директних страних инвестиција којима ће се отворити нова радна места.
Портрет: Лаза Кекић
Медијатор Петог округлог стола био је Лаза Кекић, који предводи највећи регионални тим аналитичара Economist Intelligence одељења за економске, политичке и пословне анализе за 28 земаља источне Европе, укључујући и земље бившег Совјетског Савеза. Предводи и одељење Economist Intelligence за услуге процене, које укључује главне традиционалне производе, извештаје и прогнозе по земљама (средњорочне прогнозе за 82 земље намењене директним инвеститорима). Такође је и главни уредник годишњег извештаја “Светски инвестициони преглед”. Током протекле деценије, Лаза Кекић је одиграо кључну улогу у развоју Economist Intelligence одељења, посебно у домену производа и услуга које се односе на процене и податке. Подручја главне специјализације и интересовања су: Русија, Балкан и друге транзиционе привреде, директне стране инвестиције, економске прогнозе, економски раст. О овим и осталим темама писао је за одељење Economist Intelligence као и за многа друга издања. Лаза Кекић је такође чест говорник на конференцијама у организацији Economist Conferences као и многим другим конференцијама и семинарима. Образован на Лондонској школи за економију (дипломирани економиста и магистар економије), Лаза Кекић је у одељењу Economist Intelligence од 1993. године.
И министар и инвеститори сматрају да по окончању приватизације великих предузећа, будућа влада треба да подстиче отварање нових малих и средњих предузећа у Србији и да привуче више директних страних инвестиција.
– Доста тога се променило, можда су неке ствари и боље од очекиваног, око макроекономске стабилности, раста резерви и страних инвестиција. Међутим, иако је стопа раста висока, то није праћено већим запошљавањем, велики су социјални проблеми и претпостављамо да ће сада акценат да буде стављен на нове инвестиције и запошљавање – рекао је Лаза Кекић, регионални директор за централну и источну Европу Economist Intelligence Unit. Даља побољшања регулативе која се односи на пословни амбијент Србије неопходна су како би се постигле високе стопе раста и наставиле директне стране инвестиције. Кекић је нагласио да су представници компанија генерално били позитивни о изгледима Србије, али су изразили забринутост у вези са инфраструктуром и бирократским препрекама. „Такође су нагласили потребу да се јавна администрација учини ефикаснијом”, оценио је Кекић, сумирајући дводневне разговоре на конференцији.
Р. Н.
Организатори
Economist конференција, одељење Economist Intelligence Unit, водећи је организатор форума за више руководиоце, чији је циљ сагледавање нових аспеката појединих питања од стратешког значаја. Ови сусрети укључују индустријске конференције, окупљања менаџера и округле столове са владама широм света. Као део Economist групе, издавача Economist магазина, ово је високоцењени бренд са историјом дугом 160 година и добро познатом репутацијом перфектне и независне компаније.
Српски Магазин Бизнис, нови економско-пословни месечник који је почео да излази у фебруару ове године и за веома кратко време стекао завидну репутацију, као издање NIRA PRESS, био је изабран за једног од медијских спонзора овог скупа.Процене
Economist Intelligence одељење представило је политичку и економску прогнозу за Србију за период 2007 – 2008. која је мање оптимистична од владине, али је углавном позитивна, са одређеним ризицима. Economist Intelligence одељење очекује да ће нова реформска влада бити успостављена након парламентарних избора, али ће неизвесност и даље бити присутна у вези са Косовом и односима Србије и Европске уније. Иако ће макроекономски трендови и политика и даље бити повољни, Србија ће по спорој стопи смањивати јаз у развоју са централном Европом. Осим политичке неизвесности, велики дефицит текућег рачуна и јачање динара, помињани су као неки од разлога за забринутост.
Инфлација
Ову годину Србија би могла да заврши са најнижом стопом инфлације од 2000. године, која ће у сваком случају бити испод девет одсто, док је за идућу годину план да инфлација не премаши 7,5 одсто и да се спусти на пет одсто до 2009. године. У наредну годину ће се ући са привременим финансирањем државе мада ћемо ми формално скупштини представити нацрт буџета за наредну годину, али ће га ипак предлагати нова влада и усвајати нови парламент. Исто тако смо новој влади оставили да заврши посао у вези са приватизацијом НИС-а, Колубаре, Јата, а ми ћемо само завршити оне тендере који су започети, као што је онај за РТБ Бор, рекао је Млађан Динкић, министар финансија.
