Talas nestabilnosti, iniciran “žutim prslucima”, širi se Evropom. Zemlje Unije su naš najvažniji spoljnotrgovinski partner i svako usporavanje privredne aktivnosti na Starom kontinentu, vuče nizbrdo i srpska privredna kola. Uz to, ukoliko napetost na relaciji Beograd Priština potraje, naš privredni rast biće manji za 0,5 do 0,7 odsto
“Žuti prsluci” na Seni u Parizu
Na Balkanu smo, na to uvek računamo. Tim rečima je Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), završio svoj autorski tekst u poslednjem broju ovog biltena u kome je precizno izračunao koliko će Srbiju koštati najnovija politička nestabilnost. Odnosno, odluka Prištine od 21. novembra da carine na srpsku robu podigne za 100 odsto.
Prema Nikolićevoj računici, uz pretpostavku da se odluka o carinskim merama zadrži tokom cele sledeće godine, srpski bruto domaći proizvod (BDP) bi to moglo da košta od 0,5 do 0,7 odsto. Naš godišnji izvoz na Kosovo i Metohiju dostiže oko 450 miliona evra, pa bi prevedeno u pare, carinska barijera Prištine mogla da nas košta od 200 do 300 miliona evra.
– Najveću štetu pretrpeće prehrambena industrija. Posebno neke njene grane kod kojih tržište KiM visoko učestvuje u izvoznom saldu. Reč je o industriji šećera, žito-mlinskoj industriji, proizvodnji stočne hrane, bezalkoholnih pića… Negativne efekte ćemo imati i kod proizvođača građevinskog materijala – objašnjava Nikolić i dodaje da je uvođenje taksi ekonomski devastirajuće za samu Prištinu.
On podseća da je Srbija najbitniji ekonomski partner KiM.
– Činjenica je da se roba koja dolazi iz centralne Srbije ne može zameniti domaćom proizvodnjom na Kosovu, jer slična proizvodnja ne postoji. U kratkom roku, verovatno, ne može se ni nadomestiti uvozom iz drugih zemalja. Sledi da će, kod nekih proizvoda, odluka Prištine neminovno uzrokovati nestašice ili rast cena. I širenje šverca i crne ekonomije. Pritom će se šteta ravnomerno raspodeliti i na građane, kao krajnje potrošače, i na proizvođače koji ove uvozne proizvode tradicionalno koriste kao sirovine ili proizvode koji se ugrađuju u njihovoj proizvodnji – kaže Nikolić.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- ZNAČAJ UPOTREBE MASOVNIH PODATAKA BIG DATA: Digitalno rešenje za poslovanje budućnosti – Vip Mobility Insights
- ŠTA DONOSI NACRT ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA: Ukida se postupak javne nabavke male vrednosti
- IZ BANKARSKOG UGLA: Stanje i perspektive srpskog finansijskog tržišta
- ANN-KATHRIN HENTSCHEL, VOĐA PROJEKTA NEMAČKE RAZVOJNE SARADNJE „REFORMA SREDNJEG STRUČNOG OBRAZOVANJA“: Kako je i zašto Nemačka pomogla Srbiji u dualnom obrazovanju
- ISKOSA GLEDANO: Novinarstvo iz obdaništa
- TV SLIKE I PRILIKE: Sve ima svoj kraj i novi početak
- EKSPERTI KOMPANIJE KASPERSKY LAB UPOZORAVAJU: Sajber napadi postaju još opasniji u 2019. godini
- POSLOVNA SAZNANJA: Da godina Nova, bude bolja nego ova
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2019.
