Бојим се да грађани који се доста олако задужују не дођу у проблеме кад кредите треба враћати, па зато упозоравам да ти кредити садрже девизну клаузулу: иако су били привлачни кад је евро ишао спорије, они могу постати ноћна мора ако евро буде растао брже од цена
– Кад чујем неке одпричаокурсуио томе да је динар баш за толико и толико прецењен, на моменте мисеучинидасмоу 70-им годинама и да се ту стало. Шта значи прецењен динар? Прецењен у односу на шта? Да ли је његова вредност прецењена у односу на, рецимо, крагујевачку Црвену заставу која није способна да егзистира, па за њу курс може бити било какав?!
Курс не треба да буде никакво сидро, он не треба да буде инструмент економске политике ни за спречавање увоза ни за подстицање извоза, при чему није спорно да мора тржишно да се формира. Али, да би се он тако формирао, прво морају да се интегришу два девизна тржишта која сада постоје сепаратно – тржиште девиза пословних банака и оно које држи Народна банка кроз мењачке послове. Одмах после тога треба либерализоватитрансфер капитала. Ми садаимамолиберализован улазак капитала, али не и излаз из земље. Тај ток мора бити обострано слободан да би девизно тржиште несметано радило. У крајњој линији, зашто и наше фирме не би могле да несметано инвестирају напољу? Ту, очито, постоји страх да може доћи до шпекулативних удара. И за то постоје мере којима се то може предупредити, уз чврсту контролу краткорочних трансакција.
Овако је Стојан Стаменковић, уредник Макроекономских анализа и трендова Економског института, у интервјуу за “Економетар”, одговорио на нашу опаску да се често говори о нереалном курсу.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- И трагање за послом је посао
- Донације за мала и средња предузећа још 2006.
- Здравље у првом плану
- Тржиште без институција
- Традиција мајсторства
- Цвета производња Јамахиних мотоцикала
- Управљање у глобалном окружењу
- Успешно заменили велике
- Следећи број Економетра излази 7. марта 2006.