Beogradski festival igre se tradicionalno održava u prolećnom terminu, ali ove godine, zbog pandemije korona virusa, održaće se u jesen?

Samo dva dana nas je delilo od nastupa Njujork Siti baleta u prepunoj sali Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, kada je virus spustio sve pozorišne zavese u Srbiji. Ukupno 19 najavljenih trupa, podrazumevalo je blizu 270 avio karata koje su počele redom da se otkazuju i skoro 700 noćenja u hotelima koji su planirali zatvaranje. Šleperi su stigli do zamandaljenih magacina u Briselu i Amsterdamu, 10.000 odštampanih kataloga negde na pola puta do Centra Sava, dok su telefoni neprekidno zvonili u vezi refundacije ulaznica. Do danas nas nije napustio taj grč iz marta, jer nismo ni prestali da se bavimo ovim poslom. Zato će najveći deo najavljenih trupa stići na jesen i doneti rekonstruisan, ali senzacionalan program koji smo obećali publici.

Kako ste u uslovima nove realnosti ipak uspeli da organizujete održavanje manifestacije?

Nakon proleća u karantinu i najžešćeg udara pandemije Kovid 19, pratili smo kako se umetnička scena u svetu munjevio budi i organizuje, jer tamo su angažmani uglavnom kratki i niko nema doživotnu garanciju svoje pozicije, statusa u ansamblu, plate i osiguranja. Gubici su bili ogromni, a otkazi pljuštali. Nove početke inicirali su umetnici i publika, a pomogle nadležne institucije i fondacije. Počelo se od malih formi, od predstava i koncerata na otvorenom, dok se život nije oprezno vratio u pozorišta i koncertne sale. U ozbiljnim operskim kućama u Evropi, pripremale su se nove režije postojećeg repertoara, kako bi umetnici izašli pred publiku u septembru, u novom mizanscenu i držeći rastojanje na sceni. Leto je donelo čitav niz nezaboravnih nastupa, festivala i premijera ne samo na važnim evropskim scenama, već i u našem regionu. U oblasti umetničke igre dogodili su se festivali u Barseloni, Milanu, Šibeniku, Kalamati, Atini, Basanu del Grapi, a za ranu jesen najavljeni su programi festivala u Roveretu, Monpeljeu, Veneciji, Plovdivu, Torinu… Svi delimo potpuno nadrealne uslove i situacije koje treba predvideti i prevazići. Ako pratite impuls onih koji beskompromisno rade i pokušavaju da konstruišu, onda postanete sigurni da u poslu, baš kao i u životu, ne postoje izgovori.

Kako ste se u novim okolnostima izborili sa organizacijom dolaska igrača i trupa iz celog sveta?

Još ne možemo sa sigurnošću da kažemo da smo se izborili, jer se epidemiološka situacija menja iz dana u dan, a mi pratimo protokole 12 zemalja. Za sve učesnike smo dužni da obezbedimo duplo testiranje, dok smo nekima uspeli da pomognemo da izbegnu karantin po povratku iz Srbije… Naredne nedelje čekamo odluku Ministarstva kulture Italije za trupe iz Venecije i Ankone, dok je situacija veoma komplikovana kada su u pitanju umetnici iz Rio de Ženeira i Njujorka. Međutim, mi ne odustajemo.

Na koj način će biti održane predstave, uz poštovanje aktuelnih mera u Beogradu, Novom Sadu?

Pre neki dan, pozorišta su u Srbiji dobila mogućnost ponovnog otvaranja, i na tome smo zahvalni svima koji su učestvovali, odvojili svoje vreme i znanje, kako bi spisak predloženih mera bio predstavljen Kriznom štabu. Sada je izvesno da ćemo imati gde da izvedemo festivalske predstave i ponudimo dobar razlog da ljudi ponovo udju u teatre. Želim da se zahvalim i publici. Svima koji su odlučili da zadrže karte, ali i onima koji su u roku koji smo odredili, tokom juna i jula zatražili refundaciju svojih sredstava. Sada je naš zadatak da osiguramo da pozorišni prostori budu provetreni, dezinfikovani, da se meri temperatura na ulazu i nose maske, kao i da se poštuje rastojanje u salama. Nažalost, to će učiniti da mnogo manje ljudi vidi predstave festivala, pa ćemo pored svega ponuditi i živi prenos događaja na FB stranici našeg Festivala… U septembru će se naše predstave izvoditi samo u Operi Madlenianum, Beogradskom dramskom pozorištu, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, ali i u Narodnom pozorištu u Beogradu. Ostale teatre smo morali da preskočimo, jer ne mogu da obezbede dovoljan kapacitet i bezbednost za publiku. Jednostavno, pozorišta se ne pale na dugme, pa je tako šestomesečna pauza učinila mnogi ne umeju da osmisle povratak…

Kako su sponzori reagovali, koliko ih je odustalo, a koje kompanije su tradicionalno pokrovitelji BFI i 2020. godine?

Zahvalni smo svim ambasadama i kulturnim centrima, donatorima i sponzorima na čelu sa kompanijom NIS koja je prvi put generalni sponzor u ovim posebnim vremenima. Tu je i kompanija Visa sa kojom smo realizovali izuzetnu kampanju i darovali publici popuste pri kupovini ulaznica, zatim Erste banka, kompanije Nestle Adriatic, Šveps, Hajneken, Vahali, Reno, DDOR Novi Sad, Telekom Srbija, Fondacija Hemofarm, DM drogerije, Pošta Srbije, Telegrup… Naravno, neki su i odustali ili značajno smanjili sponzorske iznose, što razumemo. Godina je zaista teška.

Na koji način je Grad Beograd podržao festival?

Grad Beograd još nije podržao Beogradski festival igre. Da li će to učiniti, zaista ne znamo. Shodno dogovorima koje smo imali sa nadležnima, Beogradski festival igre je ozbiljno i sa puno poštovanja predstavljao i predstavlja Grad Beograd kao jednog od svojih najvažnijih partnera.

Koliko je situacija sa pandemijom inspirativna za umetničko stvaranje i kako vidite novu online kulturu?

Ekran nije dugoročno rešenje. Može biti dragocena informacija, najava, promocija, mogućnost da nešto saznate ili uporedite na jutjub kanalu… Ali, pozorište je doživljaj. Možda nam je pandemija otkrila neke savremene autore i naslove, ili smo uspeli da uživamo u profesionalno snimljenim predstavama čuvenih operskih kuća, i to je zaista bilo važno. Međutim, trebalo bi razmišljati i o opasnosti da pauza koja u Srbiji traje već punih 6 meseci, izbriše navike. Pozorišna publika je ovde u nestajanju. Čak smo i u Beogradu, pre ove krize, registrovali nedostatak volje, novca, energije, odlaske u inostranstvo… Prekid kontinuiteta je opasnost, naročito kada se decenijama ne radi sistematski na kreiranju mlade i nove publike.

Kako vi komentarišete, kako se pandemija generalno odrazila na održavanje tradicionalnih kulturnih manifestacija u Srbiji?

Kada imate ozbiljnog direktora, glavnog urednika i uigranu redakciju, onda je sasvim sigurno da će vaš časopis nastaviti sa radom, čim se steknu osnovni uslovi. Isti je slučaj sa festivalima, pozorištima, koncertima… Međutim, istina je da nam je finansijska podrška neophodna, baš kao što je u uslovima više sile neophodna i pravna ili organizaciona podrška, odnos sa javnošću, medijima, publikom… Sa velikom ljubomorom smo posmatrali kako u nekim evropskim zemljama, pa i u zemljama našeg regiona, ministri kulture štite svoje institucije, festivale, teatre, umetnike, projekte…

Kako poslovati u novim okolnostima?

Odgovorno, kao i u predhodnim okolnostima. Beogradski festival igre je privatna manifestacija, i mi zavisimo od sredstava koja opredele donatori i konkursi, kao i od svake kupljene ulaznice. Zbog toga, ali i zbog ogromnog poštovanja prema teatru, ni u najsloženijim situacijama ne bih dozvolila da se pomisli na otkazivanje. To dobro znaju svi koji su ikada radili sa mnom. Dešavale su se fatalne povrede, otkazivali letovi, kasnili kamioni, gubili kostimi, nadvijala vulkanska prašina, gušili su nas finansijski i tehnički problemi… Pandemija je žestok izazov, ali verujem da uvek ima više razloga da se ostane na nogama i da se ne ugase reflektori.