Компанија „Дунав нет“ из Новог Сада послује управо онако како слушамо да би требало да раде предузећа у Србији, односно како ће пословати када се тржишна привреда развије. Баве се мобилним интернет технологијама, односно развојем решења у тој области, и скоро цео асортиман својих услуга извозе. За стране партнере радили су мобилне и веб апликације и игрице за ту врсту телефона. То су сервиси које наручиоци касније нуде својим клијентима. Оно што остане за српско тржиште покривено је добрим делом програмима и новцем из фондова Европске уније. До сада су користили средства из програма ФП 7. То је био програм ЕУ за финансирање науке и истраживања који је трајао седам година а буџет је био 50 милиона евра. „Дунав нет“ још има шест активних пројеката у оквиру ФП 7 који су у току. Поменути програм наследио је Хорајзон 20-20. који ће, као и претходни, трајати седам година. Већ су поднели захтев за одговарајући пројекат и очекују да ће добити позитиван одговор. Успешно сарађују са општинским администрацијама. Како и не би када им кроз пројекте доносе новац. Идеја о паметним градовима за њих је изазов а искуства у сарадњи јавног и приватног сектора су добра. Убудуће ће део свог пословања више усмерити на мала и средња предузећа јер она у Хорајзону имају посебно место. Уосталом, и сами спадају у ту категорију са 40 запослених, највећим делом високообразованих.

„Дунав нет“ су основала два брачна пара: Срђан и Свјетлана Крчо и Маја и Борис Покрић. Сви четворо су повратници из иностранства, из Ирске и из Енглеске. Новац зарађен у поменутим земљама уложили су овде.

Улогу портпарола има Срђан Крчо. Он за Економетар каже да раде на развоју мобилних интернета и апликација. Објашњава да је радно искуство прво стицао као предавач и асистент на Факултету техничких наука у Новом Саду. Каријеру је наставио у компанији Ериксон у делу који послује у Ирској, у Даблину. Супруга га је пратила и радила у другој софтверској кући. Радо се присећа ирских година.