TRŽIŠTE VREDNO 1.000 MILIJARDI EVRA  – GDE JE REŠENJE 

Globalna industrija čipova i dalje pokušava da uhvati korak sa zaostatkom i narudžbinama, što je dovelo do dramatičnog podizanja cena i usporilo isporuke proizvoda u mnogim sektorima. Iako se čini da trenutno najviše trpe računarska, mobilna i industrija automobila, problem je daleko veći. Nestašicom čipova pogođene su sve industrije u procesu digitalizacije, među kojima su potrošačka elektronika, kućni aparati, industrija solarnih panela i struje, Internet of Things, kao i proizvodnja LED sijalica i štedljivih rasvetnih tela.

Uprkos tome što neke od analiza tvrde da će globalna ponuda i potražnja biti uravnotežene tokom prvog tromesečja 2024. godine, u slučaju dodatnih negativnih kretanja, koje su izvesne, oporavak može biti odložen za još šest do devet meseci.

U najnovijem izveštaju međunarodne konsultantske kuće Horváth navodi se da bi nedostatak poluprovodnika mogao da potraje do kraja sledeće godine. Razlog dugoročnog poremećaja leži u izuzetnoj osetljivosti ovog visokotehnološkog proizvoda na i najmanje promene na tržištu, ali i u ogromnoj potražnji, koja je u porastu. Prema najnovijoj analizi, do nestašice su dovele i jedinstvene karakteristike ove komponente, od koje zavisi savremeni svet.

“Za proizvodnju čipova koristi se izuzetno složena tehnologija, a slobodni kapaciteti koji brzo mogu da povećaju proizvodnju, kako bi ona uhvatila korak sa narastajućom potražnjom, gotovo da ne postoje. Faza uvođenja novih proizvoda, promene dizajna i proširenja postojećih proizvodnih linija ponekad traje i do godinu dana, a svaka, čak i najmanja promena u ovako visokospecijalizovanim proizvodnim procesima, može značajno da utiče na performanse fabrike i vreme isporuke“, rekao je Robert Ćuzela-Piljac iz međunarodne konsultantske kuće Horváth.

Ipak, pretpostavlja se da će tržište poluprovodnika do 2030. godine probiti godišnju granicu od 1.000 milijardi dolara, što je podstaknuto snažnim usponom e-mobilnosti, Interneta stvari (IoT), ali i tehnologijama za smanjenje posledica klimatskih promena i zaštitu životne sredine.

 

Šokovi koji su uticali na industriju poluprovodnika počeli su zatvaranjem fabrika i rezovima proizvodnje širom jugoistočne Azije početkom 2020. godine, zbog pandemije koronavirusa. Nakon toga, u relativno kratkom vremenskom periodu, ponovno pokretanje privrede rezultiralo je izuzetnim porastom tražnje za ovom vrstom proizvoda, a onda je 2022. godina donela sasvim nove izazove u ekonomskom i geopolitičkom smislu.

Određene privrede, posebno zapadnoevropske, mogle bi da se oporave ranije, ali geopolitičke tenzije, uglavnom u vezi sa ratom u Ukrajini, kao i još uvek aktuelna COVID ograničenja u određenim delovima Azije, značajno će produžiti taj oporavak.

Zbog toga, postoji mogućnost da nestašica bude produžena sve do kraja naredne godine, navodi se u najnovijem izveštaju međunarodne konsultantske kuće Horváth.