Guverner NBS Jorgovanka Tabaković, na konferenciji za medije 16. avgusta 2023. (Foto: RN)
Trgovinske marže su u stalnom porastu od 2019. godine i sada su dostigle nivo koji se više ne može tolerisati, ocenila je Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS), na redovnoj konferenciji za medije 16. avgusta u Beogradu. “Marže trgovinskih lanaca u Srbiji konstantno rastu i od 24,8% koliko su iznosile 2019. godine, stigle su do 26,8% u 2022. godini, što kumaltivno donosi dva odsto prihoda od prodaje robe. Tolike marže su mnogo više od onoga što je trgovcima potrebno za pokriće proizvodnih troškova. To nam odmaže u vraćanju inflacije u granice cilja. Pet najznačajnijih trgovinskih lanaca praktično diktira uslove pod kojima će neko proizvoditi i isporučivati robu, a sa druge strane, diktira koliko će robe ko moći da kupi, jer uslovljavaljaju dobavljače. Jedan mladi kolega me je upozorio da mogu imati posledice što ovako govorim o trgovačkim maržama i trgovinskim lancima, jer su to značajni lobiji koji mogu i da plate novinare. Ja sam rekla – istina nema cenu”, kazala je Tabaković, uz naglasak da je inflacija je gubitak za sve – za građane i privredu.
Upućujući kritike trgovačkim lancima, ona je navela primer zvaničnih i nezvaničnih plaćanja kojima su izloženi proizvođači da bi im se roba našla “pred očima” potrošača. Pritom se dobavljačima, pogotovo prehrambene robe, plaćanja ne izvršavaju u zakonom propisanom roku, što može mnoge da otera u gubitke ili čak stečaj, naročito male proizvođače.
Međutim, kako u toj oblasti NBS nema nadležnosti da interveniše, guverner Tabaković je “zamolila” Komisiju za zaštitu konkurencije da ponovo napravi analizu trgovinskih marži, kao što je to urađeno 2017. i 2018. godine.
“Ovo nije rubrika Među nama u Politici, ovo je stvarnost, zato što neko misli da može da proda robu kupcima po ceni koju on odredi”, rekla je Tabaković, naglašavajući problem visokih marži u trgovini, i pozvala trgovinske lance na odgovornost. “Ne može inflacija nekom biti brat, a nekom rat. NBS plaća najveću cenu inflacije povlačeći likvidnost i plaćajući više od pet odsto za to“, rekla je Tabaković.
Inače, projekcije kretanja inflacije u drugoj polovini godine ukazuju na manji rast potrošačkih cena, a kad je reč o cenama hrane, očekuje se da će ostati na sadašnjem nivou i da daljeg rasta neće biti. Takva procena je napravljena na osnovu tržišnih parametara po kojima su cene žitarica na globalnom tržištu smanjenje za 30% u odnosu na isti period prošle godine, da su se cene energenata stabilizovale, te da se više ne može računati na faktor uvozne inflacije.
Očekivanja su da će se međugodišnja inflacija narednih meseci smanjivati, svakog meseca za oko jedan procentni poen i da se krajem godine završi na oko osam odsto. Tabaković je istakla da se očekuje da se inflacija vrati u granice cilja u drugom tromesečju 2024., te da će prosečna inflacija u narednoj godini iznositi 4,4%.
Komentarišući privredna kretanja, Tabaković je rekla da je domaća privreda ubrzala rast u drugom tromesečju ove godine i to zahvaljujući oporavku građevinarstva. U Srbiji se očekuje privredni rast u ovoj godini od dva do tri odsto. Ali, biće to nešto iznad dva odsto, usled recesionih tendencija koje postoje u Nemačkoj i Italiji, a to su dve ključne evropske ekonomije sa kojima Srbija ima najveću robnu i sirovinsku razmenu.
