Želja da se pomogne drugome postoji u svakom pojedincu, ali bi ona bila gotovo neostvariva bez postojanja zajednice.

Humanitarne i filantropske inicijative čine probleme u zajednici vidljivim i time podstiču i motivišu različite aktere da se uključe u njihovo rešavanje. Da je to prepoznato i u našem društvu svedoči i zvanična statistika. Ukupna donirana suma u 2019. u Srbiji iznosi 34,5 miliona evra, dok je zabeleženo čak 3.037 dobrotvornih akcija. Ono što je dodatno ohrabrujuće jeste da se uočava porast darivanja, kako u doniranoj sumi tako i u broju akcija koje su pokrenute, a u filantropske aktivnosti se uključuje i sve veći broj kompanija i malih i srednjih preduzeća. Prema istraživanju koje je sproveo Catalyst Balkans, kada se uzme u obzir broj akcija, najveći darodavci u Srbiji su i dalje građani (42,4%), za njima sledi poslovni sektor (28,8%) i pojedinci (15,2%).

Sličnosti i razlike

Iznošenje ove statistike ne treba da bude tumačeno kao poziv za poređenje filantropskih nastojanja građana i poslovnog sektora, jer se najbolji rezultati ostvaruju upravo njihovim udruživanjem i međusobnom saradnjom. Osim toga, filantropske aktivnosti pojedinaca i poslovnog sektora su i u načinu svog ispoljavanja i delovanja često drugačije.

Građani, podstaknuti empatijom, učestvuju u dobročinstvu najviše finansijski, usmeravajući svoju pomoć pre svega na decu, osobe sa zdravstvenim problemima i socijalno ugrožene kategorije stanovništva. Iako naravno postoje i oni koji pružaju besplatne usluge i znanja, stepen volontiranja još nije praćen konkretnim podacima. Individualna filantropija je sastavni deo našeg bića i izrazito važan element koji inspiriše i pokreće društvo. Ipak, ako želimo da solidarnost bude ključan deo sistema vrednosti, napori i rad za opšte dobro su nezamislivi bez učešća svih članova društva.

Kompanije učestvuju u filantropskim aktivnostima finansijskom podrškom, robom i uslugama, kao i volontiranjem zaposlenih. Pružanjem stručnih usluga, znanja i vremena zaposlenih ostvaruje se i vrlo opipljiva dobrobit za same kompanije, koja se ogleda u jačanju timskog duha i osećanja zadovoljstva zaposlenih.

Foto: Aleksandar Crnogorac/Trag fondacija

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• BRANKA PUDRLJA DURBABA, GLAVNI DIREKTOR ZA TRŽIŠTE VIP MOBILE: Vreme je da otvorimo novo poglavlje u našem poslovanju
• ŠTA DONOSE IZMENE I DOPUNE ZAKONA O PDV-u KOJE SU STUPILE NA SNAGU 1. JANUARA 2021.: Nova pravila u prometu – od građevinarstva do virtuelnih valuta
• ŠTA MOŽEMO DA OČEKUJEMO OD NIS-a U 2021. GODINI?: Ulaganja vredna skoro 21 milijardu dinara
• VOJIN ĐORĐEVIĆ, KREATOR I OSNIVAČ BRENDOVA VODAVODA I GORKI LIST: Dobrobit zajednice mora da ima prednost u odnosu na kratkoročni profit
• PROJEKAT “STVARANO U SRBIJI”, POKRENUT PRE VIŠE OD POLA GODINE, BELEŽI ODLIČNE REZULTATE: Porodica čuvarkuća ima više od 500 proizvoda
• KAKO ĆE COVID-19 UTICATI NA PROMENE U RITEJL SEKTORU: Ritejl parkovi u kovid krizi imaju prednost
• NOVA KNJIGA LAZARA DŽAMIĆA „PUTEVI OKO ZNAKOVA“: Kako čitamo znakove kojima je naš put oivičen
• PISMO IZ KANADE NA PRAGU NOVE 2021.: Kad kriza zakuca na vrata
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. marta 2021.