Традиционални начин узгајања оваца, коза и производња млека, млечних производа и меса има своју цену али од нечег мора да се живи, показује искуство породице Тричковић

Зорица (58) и Зоран Тричковић (58) после скоро 38 година радног стажа нису ни сањали да ће „преузети лиценцу“ од својих предака и бавити се сточарством и производњом хране на традиционалан начин, као пре више деценија.

То се ипак догодило када је Зорица, пре пет година, остала без посла у белопаланачкој фабрици обуће „Весна“, а Зоран као висококвалификовани „парногрејац“ у нишком „Термомонту“. Неуспела приватизација, гашење предузећа у којима су радили и беспарица, приморали су их да, како каже глава породице Тричковић, примени гесло својих предака: „Имаш храну – имаш будућност и опстајеш“.

– У то време су са школовањем прехрамбеног техничара завршавала наша два сина Дејан (31) и Далибор (28) па смо, иако без посла, морали да размишљамо о њиховој судбини, каже Зорица, главни „пројектант“ овог породичног бизниса.

– У фабрици обуће „Весна“, приликом затварања, добила сам 1.000 евра помоћи које смо уложили у куповину пет оваца и две козе, нешто механизације и пратеће опреме.

Опширније у штампаном издању