Иконићи су добили грант од 30.000 евра, а сами су уложили још 10.000 евра. Ана и Александар, сестра и брат, друга генерација ове породице развија посао израде трпезаријских комада и лежајева који су започели отац Сретен и мајка Миланка, пре две деценије. Квалитетан намештај извозе у државе региона: Хрватску, БиХ, Црну Гору. Највећи број купаца је, ипак, у Србији
Ана Иконић Анђелковић
Столице и столови од масивног дрвета израђени у Ваљеву, ових дана красе излог једног салона у Загребу. Производи из породичне компаније „Иконић намештај“ коју је почетком двехиљадитих основао Сретен, а данас су у њено вођење укључени кћерка и син, Ана и Александар, до главног града Хрватске, земље чланице ЕУ, стигли су преко пословног партнера из Вараждина, власника велике робне куће са којим годинама сарађују.
Квалитетни, лепо дизајнирани, од најбољег дрвета из наших шума, трпезаријски комади и лежајеви одлазе и у домове купаца у БиХ, Црној Гори. Наравно, највише по Србији.
Двоје млађих Иконића са стеченим дипломама из других области, економије и машинске струке, никада нису имали дилему о наставку посла родитеља. Кћерку Ану од „радног места“ под кровом фамилије није одвојила ни удаја, ни пресељење у Крагујевац, где је завршила факултет. Мама троје малишана: једногодишњег Јована, Михајла (3) и Емилије (5) – заједно са братом и оцем наставила је да ради на развоју фирме.
– Од детињства смо гледали како тата и мама раде. Најпре из знатижеље. Како смо одрастали, тако смо се укључивали и помагали. Пуно смо времена проводили са њима у радионици па је природно што смо брат и ја заволели посао, каже на почетку разговора за Економетар Ана Иконић Анђелковић.
Све одлуке доносе заједнички – „заседају“ у покрету. Ако нешто искрсне све четворо се укључује у решавање. Слушају међусобно предложене идеје, потом разговарају како би дошли до најбољег пословног плана. Управо на Анин предлог крајем 2019. године породично микро предузеће пријавило се на позив програма ЕУ ПРО и почетком фебруара ове године у погон у Ваљеву стигла је машина из Немачке.
– Видела сам позив и питала тату да ли да конкуришемо. Био је доста сумњичав. Никада пре фирма није добила никакву помоћ. Нисмо нигде аплицирали, узимали банкарске кредите. Није се ослањао ни на чију помоћ. Ако нешто може од сопствених средстава то смо и реализовали.
Не само што је послала пријаву, Ана је информацију о конкурсу за добијање бесповратних средстава за микро, мала и средња предузећа из фонда Европске уније поделили и са девером, мужевљевим братом, власником фирме DNS INOX у Крагујевцу.
Фото ЕУ ПРО / Лична архива
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- СТАБИЛНО ПОСЛОВАЊЕ ЛУКЕ БЕЧ УПРКОС КРИЗИ: У години короне промет повећан за 28 одсто
- „МАЛИ ШЕНГЕН” ЗА НАПРЕДАК ЗАПАДНОГ БАЛКАНА: Нови споразуми на састанку у Скопљу 29. јула
- ОДРЖАНА ДЕСЕТА КОНФЕРЕНЦИЈА DIGITAL DAY: Дигитaлнo тржиштe увeћaнo вишe oд шeст путa
- ПРOГРAМИ ФИНAНСИJСКE ПOДРШКE ЗA РAЗВOJ ПOСЛOВAЊA У РEГИOНУ ЗAПAДНOГ БAЛКAНA: Региону Балкана потребна већа помоћ ЕУ
- Следећи број Економетра излази 7. септембра 2021.
