Хрватски грађани у становима највише времена проводе у дневним боравцима, који су у 70 одсто домаћинстава повезани с кухињом.
Око 80 одсто домаћинстава у дневном боравку има ТВ, а за 50 одсто домаћинстава дневни боравак је истовремено и радни простор. То је показало истраживање компаније ИКЕА Хрватска која је крајем августа представила каталог за 2018. годину, четврти за хрватско тржиште, од када послује у овој нама суседној ЕУ чланици.
Како је пренела агенција ХИНА, истраживање о навикама хрватских грађана везано за дневне боравке ИКЕА је спровела на узорку од 2.000 испитаника и 30 домаћинстава у Загребу и Сплиту. Више од 60 одсто испитаника и домаћинстава је казало да у дневном боравку и спавају, играју се са децом а за уређење тог простора у кући, односно стану, најчешће бирају белу и боје брезе или храста.
Реч је о традиционалном, годишњем каталогу ИКЕЕ за наредну годину, чија се тема односи на дневни боравак и живот око њега. Штампани каталог се дистрибуира на адресе више од 400.000 домаћинстава у Загребу и околини, а уз њега постоји и дигитални каталог. Како је на представљању каталога нагласила Дарија Кулић, директорка загребачке робне куће ИКЕА, за компанију ИКЕА – глобално, тај каталог је веома добар „алат“, па се зато за 2018. штампа у више од 200 милиона примерака, на 35 језика и дистрибуира у 52 земље света, међу којима је и Хрватска.
Иначе, загребачка робна кућа ИКЕА отворена је крајем августа 2014. године, а на новинарско питање о утицају недавно отворене робне куће у Београду на промет куће у Загребу, из ИКЕЕ Хрватска су само кратко одговорили да због тога не очекују мањи промет.
Ето, и Србија је у августу ове године коначно добила ИКЕА робну кућу, па ако планирају да раде истраживање и каталог о томе како се живи у већини српских домова, слободно могу да „препишу“ овај хрватски и да уштеде новац. Хрватске и српске навике у погледу становања су готово идентичне.
* * *
И крајем овог августа имали смо, већ традиционално, политичке варнице са Хрватском. Пошто је познато да те размирице имају приоритет, у њиховој сенци су остали потписани уговори о прекограничној сарадњи, вредни више милиона евра, о чему су известили хрватски медији. Наиме, реч је о уговорима за шест пројеката у вредности од 5,5 милиона евра из Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње Хрватске и Србије, који су потписани 29. августа.
Интеррег ИПА програм прекограничне сарадње Хрватска – Србија за финансијско раздобље 2014-2020. обухвата подручје четири жупаније североисточне Хрватске и пет округа северозападне Србије у којима живи око 2,3 милиона становника.
Први позив за доставу пројектних предлога изазвао је у Хрватској велико интересовање, па је пријављено 127 пројектних предлога усмерених на четири тематска подручја: побољшање квалитета социјалних и здравствених услуга, заштиту околине и природе, превенцију ризика и одрживу енергију и енергетску ефикасност, туризам, културу и природну баштину, као и конкурентност и развој пословног окружења програмског подручја.
Пројекти за које су потписани уговори односе се на развој хортикултуре у пограничном подручју, прекогранични надзор и управљање ризицима од поплава, заштиту околине и биоразноликости, заштиту мочварних станишта, прекограничну ИТ мрежу. Такође, пројектима се развијају иновације и предузетништво, а радиће се и на новим туристичким турама, на пример, обилазак грађевина са архитектуром сецесије од Суботице до Осијека.
Пошто је реч о прекограничној сарадњи коју финансира Европска унија из својих фондова, требало би да и ми имамо неке користи. Од нас зависи шта ћемо и како искористити, ту нам други не могу бити криви.
