Srbiju su od dubljeg pada BDP-a ove godine sačuvala dva sektora: poljoprivreda i prerađivačka industrija. Pad je amortizovao i sektor građevinarstva. Sačuvalo nas je prvenstveno to što se naša ekonomija u daleko većoj meri oslanja na proizvodnju egzistencijalnih proizvoda, kao što su hrana i kućna hemija, za kojima tražnja u krizi nije značajno pala

Nismo zadovoljni ekonomskim padom, ali u poređenju sa drugima možemo reći da su antikrizne mere dale rezultate“. Ovu ocenu nije izneo ni predsednik Aleksandar Vučić, niti premijerka Ana Brnabić, pa ni ministar finansija Siniša Mali. Baš negde u ovo vreme, krajem 2009. godine to je izrekao tadašnji premijer Mirko Cvetković. Učestvujući na predstavljanju „Bele knjige“ Saveta stranih investitora, tadašnji predsednik vlade istakao je kako očekuje da pad privredne aktivnosti do kraja godine bude manji od tri odsto, a onda naveo primere zemalja iz bliskog okruženja za koje se tada prognozirao dublji pad privredne aktivnosti, nego za Srbiju. Pa je u to vreme Rumunija očekivala pad BDP od oko 8,6 odsto, Hrvatska 5,2 odsto, Mađarska 6,7 odsto, Češka 4,3 odsto, Slovačka 4,7 odsto.

I ovih dana gotovo da slušamo slična objašnjenja prema kojima se uspehom može smatrati to što ćemo ove godine, kada je o BDP-u reč, završiti kao najbolji među najgorima. Pa je tako ministar finansija Siniša Mali skrojio rebalans budžeta prema kome će pad ekonomske aktivnosti iznositi jedan odsto, dok Fiskalni savet procenjuje da će biti 1,5 odsto.

Prema oceni Saveta, već je praktično isključena mogućnost da Srbija izbegne pad proizvodnje, što su tokom proteklih meseci najavljivali državni zvaničnici. „Da bi se to desilo, u poslednjem tromesečju moralo bi da dođe do potpunog preokreta u privrednim trendovima, odnosno da rast BDP-a bude oko tri odsto. Uz ograničenja koja zdravstvena kriza još uvek nameće sektorima poput ugostiteljstva i saobraćaja, sa umanjenjem stranih direktnih investicija (nakon marta pad za oko 50 odsto), uz kontrakciju izvoza Srbije usled krize u Evropi i drugo, takav privredni rast u poslednjem kvartalu gotovo je isključen, navodi se u izveštaju Saveta.

Ipak, i u ovoj kriznoj godini bilo je nekih sektora koji su vukli napred. Jedan od njih je poljoprivreda. Ta grana je, prema do sada dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, na kraju drugog tromesečja zabeležila rast od 2,2 odsto. U crvenu zonu nije ušlo ni građevinarstvo. Na kraju drugog kvartala privredna aktivnost u ovom sektoru gotovo da je stagnirala (rast od 0,1 odsto). Ipak, nije sve crno-belo. Autori biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) primetili su i da je zbog negativnih efekata pandemije COVID-19, smanjen intenzitet ulaganja u građevinske radove i domaću opremu.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• MIODRAG MITROVIĆ, PREDSEDNIK KOMPANIJE MITECO-KNEŽEVAC: Šta sa otpadom posle pandemije
• NAPRAVITE ODGOVARAJUĆU BEZBEDNOSNU IT STRATEGIJU: Rastuća pretnja: targetirani napadi na kompanije
• IT INDUSTRIJA IZ ŽENSKOG UGLA: Ova godina je pokazala koliko je tehnologija prisutna i važna
• POSLOVNI REZULTATI KOMPANIJE dm drogerie markt: I odgovorno i uspešno u 2020. godini
• KROZ KAKVE KONTROLE PROLAZI PROIZVODNJA I PRERADA GORIVA U SRBIJI: Domaće gorivo i evropski standardi
• PROIZVODNJA DUVANA U SRBIJI POSTAJE SVE ZNAČAJNIJA: Duvan veoma tražen – peti u izvozu
• KOMPANIJA MARBO PRODUCT USPEŠNO REALIZUJE PROJEKAT NAMENJEN STUDENTIMA: Chipsy Agro Akademija za farmere 21. veka
• UPOZORENJE POLA POLMANA DA JE BUDUĆNOST ČOVEČANSTVA STAVLJENA NA KOCKU: Klimatske promene i nejednakost prihoda – dva najveća izazova
• DIGITALNI VODIČ: Mobilni naš nasušni
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2020.