Предузећа могу да стекну особину „преживљавања“ само ако развијају свеобухватни приступ у пословању: побољшавањима, иновацијама, проналаском нових тржишта, едукацијом запослених и менаџера али и преузимањем ризика са сигурношћу, савет је професорке Мирјана Радовић Марковић

Мирјана Радовић Марковић

Тешко је док траје пандемија дати тачне процене какве ће последице оставити ова криза. Mеђународна заједница мораће да нађе нову равнотежу између приоритета: националног и глобалног развоја. Глобализација ће попримити нове форме, па је за очекивати да ће се антиглобалистичка реторика смањити и ублажити. Сигуран закључак јесте да је тренутна криза глобална, али да није дошло до кризе глобализације. Истовремено, актуелна су поређења са другом половином 19. века када је харала жута грозница. Историја је забележила да је изазвала промене токова инвестиција, трговине. Али тада, и касније у време велике економске депресије, настављени су глобални токови новца, умрежавање у науци, здравству и другим областима, каже на почетку разговора за Економетар проф. Мирјана Радовић Марковић, врсни познавалац економије предузетништва, развоја малих и средњих предузећа и женског бизниса.

Предавач на домаћим и реномираним светским универзитетима, од САД и Русије до Индије и нашег региона, прошле године спровела је истраживање базирано на подацима КОФ индекса глобализације (мерење нивоа глобализације), глобалног индекса предузетништва и глобалног индекса резилијентности о тренутном одговору на кризу ковид-19 и веровањима о њеном будућем току. Резултати су објављени у монографији „Enterpreneurship and work in the Gig Economy – The Case of the Western Balkans„ (Routledge, 2021) из које преносимо поједине закључке.

Један од резултата јесте да је Србија на основу Глобалног индекса резилијентности задржала 63. позицију међу 130 земаља, по чему смо најбоље рангирана држава Западног Балкана. Поредећи индекс глобализације уочен је велики јаз између Хрватске (најбоље рангиране – 24. место) и других земаља региона. На пример, Северна Македонија је на 94. месту, Србија на 46. месту, Босна и Херцеговина (57), Црна Гора (63) и Албанија (76).

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ПOСAO НAДAХНУТ ЖИВOТOМ: „КAРИJEРA У дм-у ЗAСНИВA СE НA КOНТИНУИРAНOМ УЧEЊУ“: Људи су у средишту дигиталне трансформације
• ГЕНЕРАТОР ПРОЈЕКАТ ОТП БАНКЕ ПOДРЖAВA И УЛAЖE У ДOМAЋE ПРEДУЗEТНИКE: Oни кojи пoкрeћу, инспиришу и инoвирajу
• ВЛАДИМИР ВАСИЋ, ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР УДРУЖЕЊА БАНАКА, О СПОРНОМ ОСИГУРАЊУ КРЕДИТА КОД НКОСK: Штету због поплаве тужби, платићемо сви
• НАДИЦА МИЛАНОВИЋ, МЕНАЏЕРКА ЗА ИНОВАТИВНЕ ПРОЈЕКТЕ ДЕЛТА ХОЛДИНГА: Делта пружа шансу за креирање бизниса
• ДИДС 2021 Digital – ВИРТУЕЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ: Главна улога интернета у нашим животима
• Стартовала Дигитална платформа за циркуларну економију
• Следећи број Економетра излази 4. маја 2021.