Колико ћемо новца успети да обезбедимо зависиће од нас самих и од тога колико успешно ћемо користити искуства других. Добри примери су Словенија и Хрватска које су привукле знатна средства за развој пољопривреде и повећање конкурентности

Србија је овог лета званично постала земља која ће ући у Европску унију, па ће у 2014. моћи да привуче знатнија средства из предприступних фондова него претходних година. Посебна погодност је што је уласком Хрватске у Унију број земаља кандидата за ова средства смањен. Колико ћемо новца успети да обезбедимо зависиће од нас самих и од тога колико успешно ћемо користити искуства других. Добар пример имамо у комшилуку, баш у Хрватској. Регија Славонија и Барања привукла је знатна средства за развој пољопривреде и повећање конкурентности.

И у ЕУ се плаше конкуренције

О њиховим искуствима, саветник за финансије и вођа пројеката у Регионалној развојној агенцији Славоније и Барање, Славко Тушек, каже:

– У првој години се обично привуку мања средства, јер се људи тек едукују, упознају начин рада и размишљања у службама ЕУ. Морате унапред знати да ће они настојати да вас удаље од сваког бизниса који је њима конкуренција. А колико ће у томе успети, зависиће од вештине ваших преговарача. Ако су они обучени за преговоре биће боље, односно, биће већих сума новца за вас. Боље ћете проћи ако у пројекте који могу да добију помоћ успете да упакујете нешто ваше аутохтоно. Знам да је за Србију то воће које се ручно бере. Имате, конкретно, у Војводини систем наводњавања Дунав – Тиса – Дунав. Он би могао да се обнови јер инфраструктурни пројекти имају подршку фондова.

Опширније у штампаном издању