Stanovništvo u Istočnoj Evropi još uvek funkcioniše po principu „živi danas, plati sutra”, ocenjuju istraživači Banke Austrija
Broj građana Srbije koji otplaćuju kredit u poslednje četiri godine povećao se sa tri na devet odsto, rezultat je istraživanja koje je u centralnoj i istočnoj Evropi nedavno obavila Banka Austrija Kreditenštalt (BA-CA). Prema toj analizi, građani Srbije najčešće uzimaju kredite za kupovinu bele tehnike i elektronskih uređaja. Obim kredita odobrenih građanima u centralnoj i istočnoj Evropi od 2000. godine se udesetostručio, a najbrži rast kredita zabeležila je Rumunija, gde sada 16 odsto stanovnika iznad 15 godina otplaćuje barem jedan kredit, dok je pre četiri godine kredite imalo tri odsto građana starijih od 15 godina.
Tokom proteklih pet godina Srbija je najbrže hvatala korak sa razvijenim zemljama kada je u pitanju broj otvorenih tekućih računa, tako da je broj vlasnika računa sa 38 odsto u 2001. godini porastao na 60 odsto u 2005. godini.
Istraživanje je pokazalo da Hrvati od svih naroda istočne Evrope najmanje štede. Broj korisnika kredita je u 2005. godini bio dvostruko veći nego 2001. godine tako da zajmove otplaćuje 22 odsto građana.
Čak 46 posto Hrvata redovno koristi mogućnost “odlaska u minus” na bankovnom računu, čime su iza Slovenaca na vrhu statistike. Stručnjaci Banke Austrija i dalje očekuju jak porast korišćenja kreditnih kartica u celoj regiji.
Za banke u istočnoj Evropi ima još dovoljno posla, rezultat je istraživanja koje je nedavno predstavljeno na godišnjoj konferenciji EBRD u Londonu. U istočnoj Evropi 150 miliona ljudi još nema bankovni račun, štednja ide silaznom putanjom, a tražnja za kreditima još nije zadovoljena. Jer, stanovništvo istočne Evrope još uvek funkcioniše po principu „živi danas, plati sutra”, ocenjuju istraživači Banke Austrija.
„Ljudi žele da konzumiraju odmah i danas, zbog čega se mesečna plata uglavnom potroši, odnosno ne preostaje ništa za štednju. Potreba za malim kreditima, na primer za kupovinu televizora ili računara, kontinuirano raste”, naglasio je Martin Majer, stručnjak Banke Austrija.
Zasad Istočnoevropljani ne žele i ne mogu da ostvare stope štednje poput Zapadnoevropljana, ali ako štede, onda je to uglavnom za godišnje odmore i sport, zatim za edukaciju, opremanje domaćinstva i zdravlje, navodi se u studiji.
Između bankarskih tržišta pojedinih zemalja istočnoevropske regije velike su razlike – ali svima je zajednička visoka stopa rasta. Dok u Sloveniji 99 posto stanovništva starijeg od 15 godina ima bankovni račun, taj postotak u BiH iznosi 37 procenata.
M.B.
OCENE BEČKOG INSTITUTA
Investicije – rekordno
Zemlje srednje, istočne i jugoistočne Evrope uknjižile su tokom prošle godine rekordni iznos neposrednih stranih ulaganja od čak 55 milijardi evra, 18 odsto više nego 2004, pokazala je studija Bečkog instituta za međunarodnu privredu (WIIW). “Pokretač inostranih ulaganja su prilično visoka očekivanja zarada, a ta se očekivanja po pravilu ostvaruju,” navodi se u studiji.
Za ovu godinu WIIW predviđa niži nivo stranih ulaganja u odnosu prošlu, jer se ne očekuju krupnije privatizacije, uz izuzetak Rumunije. Najveći priliv, u visini od 26 milijardi evra, beleži osam srednjoevropskih zemalja, novih članica EU, što je skok od 20 procenata u odnosu na 2004. godinu.
Najznačajniji poslovi privatizacije bili su prodaja češkog Telekoma i budimpeštanskog aerodroma, koji su i Češkoj i Mađarskoj doneli rekordan dotok stranih investicija.
U jugoistočnoj Evropi, direktne strane investicije od 10,4 milijarde dolara prošle godine su pale za dva odsto u odnosu na rekord iz 2004.
Hrvatska, Crna Gora, Rumunija i Srbija su ostvarile viši priliv dok su ostale, poput Makedonije, zabeležile pad.
Najveći rast ulaganja je u zemljama članicama ZND – za 31 odsto, na 18 milijardi evra. Pri tom, Rusija beleži nešto manji priliv u odnosu na 2004, dok je Ukrajina, zahvaljujući prodaji čeličane Krivorostal Mital stilu za četiri milijarde evra, ostvarila ogroman jednokratni skok ulaganja.
