Иако је излазак на берзу до 10. марта био обавезан за сва акционарска друштва у Србији, и даље око 1.000 компанија није испунило своју обавезу.

Међутим, много је важније да се ради о стотинама хиљада грађана Србије који не могу да располажу слободно својом имовином због самовоље менаџера тих фирми. У питању је брутално кршење уставног права грађана и заиста очекујем да ће надлежни ограни (пре свих Комисија за хартије од вредности) драстично казнити оне који не поштују закон. У ствари, казна би могла бити допуњена (поред обавезе да та компанија мора одмах да се листира) и обавезом објављивања кварталних финансијских извештаја као и инсајдерских трговина менаџмента (ово ће да их боли више него било шта друго). Новосадски сајам, Лукоил-Беопетрол, Политика, Соко Штарк, Параћинка, само су неке од компанија које су испуниле своје обавезу и почињу берзански живот. У сваком случају, биће вруће пролеће на берзи, али увек можете да узмете БИП пиво да се расхладите.

Доста времена у протеклих месец дана сам провео обилазећи берзе у Бањалуци, Сарајеву, Скопљу и Подгорици. Домаћа правна лица однедавно могу да тргују на страним берзама без икаквих рестрикција и проблема, а овај регион је већ неколико година у самом светском врху по оствареном расту вредности индекса берзи. Коначно је дошло време да се и српски инвеститори окушају на овим тржиштима, на којима већ годинама највеће играче представљају словеначки и хрватски улагачи. Ова тржишта листирају велики број добрих компанија из области телекомуникација, банкарства, осигурања, енергетике, приватизационих инвестиционих фондова, туризма, затим немају никакав девизни ризик, а у Бањалуци, Сарајеву и Црној Гори се не плаћа порез на капиталну добит (у Македонији је око девет одсто). Заједно, тржишта западног Балкана нуде сасвим солидан избор хартија и у европским оквирима, са прометом од око 15 милиона евра, а инвеститори из Србије још могу да нађу потцењене хартије на овом простору и за сада не треба да гледају на Лондонску или NYSE.

Лиценце

У Хрватској је у 2006. години најбољи резултат међу инвестиционим фондовима направио Ауреус фонд, у конкуренцији бројних фондова основаних од стране банака. Мислим да ће слично бити и овде, само да се појави већи број портфолио менаџера и фондова. Занимљиво је да се у Скандинавији лиценца за фонд менаџера издаје на основу биографије кандидата, а овде и најискуснији трговци морају да спреме испит од 2.000 страница. У међувремену, постојећи фондови ће сигурно добро искористити стартну позицију, али само то им неће бити довољно за успех на дуги рок.

Вест о формирању индекса српског тржишта капитала (SRH Index) на Бечкој берзи је фантастична и представља потврду интересовања за домаће хартије. Значај овог догађаја тек ће се видети, а компаније које су ушле у овај индекс имају потврду да се ради о озбиљним и великим компанијама и банкама: Комерцијална банка, АИК банка, Агробанка, Металс банка, Универзал банка, Привредна банка, Енергопројект холдинг и Сојапротеин – честитам! Биће веома занимљиво пратити кретање цена ових акција у наредном периоду…

Са радом су почели и српски пензиони фондови, али још увек се не може на једном електронском или штампаном медију видети колико износи вредност њихових инвестиционих јединица. Делта Ђенерали пензиони фонд има највећу вредност једне јединице, али је први почео са радом, следи га Гарант фонд, па ДДОР и Рајфајзен фонд. Само праћење колико износи номинална вредност ових фондова није прави показатељ да ли се неким фондом управља боље од другог и не сме се посматрати самостално. Мора се узети у обзир и време у коме је остварен тај раст, као и структура портфолија. Мислим да ће тек за неколико месеци моћи да се види да ли је познато име довољно за добар резултат фонда.

У 2002. години организован је округли сто на Београдској берзи на коме је био присутан и тадашњи премијер Зоран Ђинђић. За уводну реченицу искористио је Хегелову изјаву да берза представља храм модерне економије. Сигуран сам да би и наша берза и наша економија биле много ближе том идеалу, да је Ђинђић и даље међу нама.

*Преузето са сајта Б92
(Блог – Раде Ракочевић, објављено 13. марта)

Пише: Раде Ракочевић, директор брокерске куће Сензал*