Sektor mikro finansijskih institucija snažno raste u Evropi u pogledu broja i iznosa kredita. U Evropi su institucije iz ovog sektora odobrile 2015. godine oko 550.000 mikrokredita u vrednosti od 1,57 milijardi evra. Srbija je izuzetak u regionu i nije razvila mikro finansijski sektor, dok su to veoma dobro uradile druge zemlje
Horhe Ramirez Puerto
Nalazi najnovijeg istraživanja mikro finansijskog sektora na tržištu Evrope, koje su sproveli Evropska mreža za mikro finansiranje (EMN) i Centar za mikro finansiranje (MFC), pokazuju da su mikro finansijske institucije plasirale ukupno 2,5 milijardi evra i imaju oko 750.000 aktivnih korisnika kredita. Iako ove brojke rastu iz godine u godinu, one su i dalje veoma niske u poređenju sa kapacitetom tradicionalnog finansijskog sektora, kaže za Magazin Biznis Horhe Ramirez Puerto (Jorge Ramirez Puerto), direktor Evropske mreže za mikro finansiranje, čije je sedište u Briselu, u intervjuu koji je rađen putem elektronske pošte (e-mail).
Iako su istraživanja o ovom sektoru u Evropi u povoju, dosadašnji rezultati pojedinačnih studija su, prema njegovoj oceni, pozitivni.
„Svako novo preduzeće koje dobija podršku sektora MFI pomaže da se stvore ili sačuvaju do dva radna mesta. Svaki evro uložen u MFI dovodi do uštede četiri evra u izdacima za socijalnu zaštitu i druge subvencije. I na kraju, čak 60 odsto preduzeća otvorenih uz podršku MFI postoji i nakon tri godine od osnivanja u poređenju sa 30 odsto kada je reč o ostalim novoosnovanim preduzećima“, ističe Ramirez Puerto.
• U kojim zemljama su MFI najrazvijenije, koliko brzo ovaj sektor raste i koji je prosečan iznos kredita odobrenih korisnicima?
– U pojedinim zemljama, poput Velike Britanije, Rumunije, Italije, Bosne i Hercegovine i drugih, do rasta mikrofinansijskog sektora došlo je prvenstveno usled formiranja regulatornih okvira koji su omogućili razvoj nebankarskih finansijskih institucija. Prema nalazima istraživanja EMN i MFC, institucije iz ovog sektora odobrile su 2015. godine oko 550.000 mikrokredita u vrednosti od 1,57 milijardi evra, što je 16 odsto više u poređenju sa 2014.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- Marko Čadež premijerki uručio analizu primene propisa
- ODRŽIVI RAZVOJ I POSLOVANJE U BUDUĆNOSTI: Savremeno društvo želi odgovornije kompanije
- BEOGRAD PRVI PUT DOMAĆIN KAIZEN KONGRESA: Da radimo kao Japanci
- MK MOUNTAIN RESORT – LIDER KONGRESNOG TURIZMA: Sve privlačniji dodatni sadržaji u turizmu
- PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (1): Zlatno doba srpske lantropije
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2017.
