Hong Kong ima 7.650 veoma visokih zgrada, što je najveći broj nebodera u jednom gradu na svetu. Logično, jer na tako maloj površini treba smestiti više od sedam miliona stanovnika. Ovo ostrvo je među najgušće naseljenim na svetu – oko 6.500 stanovnika po kvadratnom kilometru
Arhitektura i infrastruktura – prvo je što ćete primetiti kada se sa aerodroma uputite na najčuvenije ostrvo na jugoistočnoj obali Kine – Hong Kong. Isto ćete primetiti i kada se popnete na najvišu tačku ovog ostrva – vidikovac Viktorija. Infrastruktura je savršena, jer do megapolisa koji se prostire samo na 1.104 kvadratna kilometra, vode dugi, široki, snažni i visoki mostovi (poređenja radi, površina Srbije je oko 88.300 kvadratnih kilometara). Arhitektura je nebo-parajuća: Hong Kong ima 7.650 veoma visokih zgrada, što je najveći broj nebodera u jednom gradu na svetu. Logično, jer na tako maloj površini treba smestiti više od sedam miliona stanovnika Hong Konga, što ga čini jednim od najgušće naseljenih gradova na svetu – oko 6.500 stanovnika po kvadratnom kilometru.
U Hong Kongu je sve značajno – od politike, istorije, ekonomije, do kulture i običaja. Istorija i politika kažu da je već 15 godina Hong Kong posebni administrativni region NR Kine i kao takav ima relativno visok stepen autonomije. A pre nego što ga je pod sloganom „Jedna zemlja dva sistema“, slavodobitno preuzela Kina u julu 1997. godine, Hong Kong je bio kolonija Britanske imperije još od 19. veka, posle prvog opijumskog rata (između Kine i Velike Britanije, trajao je od 1839. do 1842. godine). U vreme Drugog svetskog rata, tokom rata na Pacifiku, bio je okupiran od strane Japana, ali je 1945. Britanija ponovo uspostavila svoju vlast koja je trajala do 1. jula 1997. godine. Zato je u ovom megapolisu, za koji se često kaže da je tačka gde „Istok susreće Zapad“, sve i dalje u znaku Britanije: vozi se levom stranom, a pravni, školski i zdravstveni sistem su onakvi kako su ih Britanci uspostavili. Kina se preuzimanjem ostrva pre 15 godina obavezala da će tokom pet decenija poštovati važeće sisteme i zakone Hong Konga, a samo su spoljnopolitički odnosi i odbrana u nadležnosti najveće zemlje sveta. Da je reč o autonomiji visokog stepena pokazuje i činjenica da postoje granični prelazi iz Hong Konga u Kinu, uz veoma rigoroznu kontrolu.
Opširnije u štampanom izdanju
