Kao što se dogodilo i sa realnim sektorom, tako su i u finansijskom sektoru posledice globalne finansijske krize veće nego što se prvobitno očekivalo, a i stigle su pre nego što se mislilo
Srpska politička i ekonomska elita, na tradicionalnom savetovanju ekonomista na Kopaoniku (od 3. do 5. marta), ove godine prozvanom „srpski Davos“, konstatovala je da nas tek očekuju teški dani u ekonomskom smislu, a nezvanično se najavljuje i „Plan plus“ za prevazilaženje posledica sve ozbiljnije ekonomske krize u Srbiji. U iščekivanju novog aranžmana
sa MMF-om, koji bi ovoga puta Srbiji trebalo da donese oko 2,5 milijardi dolara stabilizirajućeg kredita, nosioci ekonomske vlasti sada govore o sve izvesnijoj recesiji, ili kako reče potpredsednik Vlade Božidar Đelić, „sve smo bliži nuli nego rastu od 3,5 odsto“. Dok guverner, ministarka finansija i pojedini ekonomisti raspravljaju o tome da li kurs dinara treba da bude fiksni, ili da „pliva“ kao i do sada, pa dokle stigne, berzansko i finansijsko tržište u Srbiji kao da je u zapećku. Tek što je počelo da se razvija, globalna finansijska kriza ga je sasekla, a ekonomske vlasti kao da ne pokazuju dovoljno interesovanja ili želje da spreče njegov sunovrat.
Krajem februara tri brokerske kuće iz Beograda prestale su da rade, i to PS broker, Atlas broker i Jubmes broker, pa su na Beogradskoj berzi ostale da rade 84 brokerske kuće. Kako je saopšteno u PS brokeru, koji je poslednji u nizu prestao sa radom, odluka da se promeni delatnost i prestane sa obavljanjem brokerske delatnosti u Srbiji doneta je zbog velike finansijske krize i loših poslovnih rezultata tokom 2008. godine. U Srbiji je, inače, na kraju prošle godine radilo 90 brokersko-dilerskih društava, promet je bio samo 71 milijardu dinara, dok je 2007. godine taj promet iznosio 164 milijarde
dinara. Brokeri procenjuju da bi u 2009. godini promet mogao da padne na oko 50 milijardi dinara, što je prema procenama dovoljno za rad manje od 40 brokerskih kuća. Brokeri koji odlaze upozoravaju na veliku nelikvidnost srpskog finansijskog tržišta, ali i na veliku nestabilnost kursa dinara, koja postaje sve veći problem srpskog tržišta kapitala.
Problemi srpske berze liče na probleme globalnih finansijskih tržišta, i pored konstatacija pojedinih komentatora da je srpsko finansijsko tržište na obodu krize i da nije dovoljno razvijeno da bi se na njemu osetile katastrofalne posledice sa daleko razvijenijih tržišta. Međutim, kao što se dogodilo i sa realnim sektorom, tako su i u finansijskom sektoru posledice globalne finansijske krize veće nego što se prvobitno očekivalo, a i stigle su pre nego što se mislilo.
Indeks najkvalitetnijih akcija Beogradske berze BELEX15 od početka ove godine do kraja februara oslabio je gotovo 21 odsto, dok je opšti BELEXline izgubio nešto više od 18 procenata, i iz dana u dan obara istorijske negativne rekorde. Tako se BELEX15 približio granici od samo 400 indeksnih poena, dok je BELEXline pao ispod početne granice od 1.000 indeksnih poena. Tako je BELEX15 pao na nivo koji je oko sedam puta manji od maksimalnog, dok je BELEXline na nivou ispod početnog, i na pet puta nižem nivou od rekordnog nivoa tog opšteg indeksa berze. I BELEXsentiment, pokazatelj očekivanja na Beogradskoj berzi, u martu je na nivou od 68,18 poena, nakon februarskih 93,88 i januarskih 86,67 poena.
Opširnije u štampanom izdanju
