Mi smo ovde zbog biznisa, ne zbog politike i dok se osećamo sigurno otvaraju se dobre perspektive za razvoj – kaže Gustavo Navaro, direktor Holcima

Postoji neka veza između tanga i tradicionalne srpske muzike, primetio je Argentinac Gustavo Navaro, direktor Holcima, kada je pre tri i po godine stigao u Srbiju. Pri tom, nije mislio na sličnost među tonovima. Oni se, kako kaže, veoma razlikuju. Ali, način na koji ljudi osećaju i doživljavaju muziku, smatra on, isti je i u Srbiji i u Argentini. I ovde, kao i u njegovoj zemlji, ljudi vole da igraju, da idu sa proslave na proslavu i viđaju se sa prijateljima. Posebno živopisna iskustva direktor nosi iz Paraćina, u kome je živeo sve donedavno.

– To je veoma poseban grad. U blizini je autoputa i Paraćinci su zbog toga uvek bili okrenuti trgovini. Ti ljudi su veoma energični. Imam dosta prijatelja u Paraćinu i većina njih nije iz poslovnog sveta. S obzirom na to da sam imao privilegiju da živim u kući, poznavao sam ljude iz svog komšiluka. Jedan od mojih najboljih prijatelja bio mi je i prvi komšija. Po zanimanju je ugostitelj, ima svoj restoran, dugo godina je radio u Italiji, pa smo mogli lako da se sporazumevamo – priseća se Navaro u razgovoru za Magazin Biznis, ali je ipak iskreno priznao da je, dok je tamo živeo, najviše voleo da izađe u – Niš.

Dan otvorenih vrata

Rukovodioci, radnici i njihove porodice često povodom Dana otvorenih vrata, koji svake godine slave u firmi, zajedno učestvuju u “karaokama”, takmiče se u slaganju slagalica, nadvlačenju konopca i skijanju na travi, dok se njihova deca zabavljaju na toboganu. Karakteristično za ovakve susrete je što niko od gostiju više ne može da prepozna ko je rukovodilac, a ko radnik, jer su svi u sportskoj odeći. Ovo je, kako ističu u Holcimu, vid zbližavanja rukovodstva i zaposlenih.

To je, kako kaže, za njega tada bio grad koji mu je pružao mnogo mogućnosti. Poslednjih šest meseci Gustavo Navaro živi na Dorćolu i intenzivno se bavi „istraživanjem“ srpske prestonice. Obišao je mnoge restorane i tvrdi da ni jednom nije našao manu. Voli meso sa roštilja, a gotovo svaki objekat, bilo da promoviše stranu ili nacionalnu kuhinju, ima ga u svojoj ponudi. Dopada mu se i to što je vreme večere fleksibilno i što bilo kada da gost uđe, može da očekuje da će biti poslužen. Beograd je, kako kaže, milionski grad sa mnogo mogućnosti, ali njemu ipak najviše prija šetnja Knez Mihailovom ulicom.

S obzirom na to da je imao prilike da radi i u unutrašnjosti i u prestonici Srbije, primetio je velike regionalne razlike, ali i to da su ljudi koji žive u manjim gradovima pesimistični kada je u pitanju njihova budućnost.

– Za razliku od njih, ja sam optimista, jer godinama posmatram kako se stvari pokreću nabolje. Ekonomska situacija je takva da podstiče ljude da budu kreativni i da iznalaze različite solucije za uspeh. S obzirom na to da radimo sa cementom, naši klijenti su građevinske firme iz različitih krajeva Srbije. Bio sam u prilici da vidim kako i mali i veliki biznismeni iznalaze dobre načine za upeh, kako su profesionalni, kako preduzetnički razmišljaju. Posao u Srbiji je u poslednjoj deceniji prošlog veka bio obeležen sankcijama i međunarodnom izolacijom, ali sada imam utisak da su svi ti biznismeni spremni da uče, da su ozbiljni i da imaju volje – kaže Navaro.

Hitna pomoć

Odmah posle prošlomesečne eksplozije u vojnom skladištu kod Paraćina, kompanija Holcim je pritekla u pomoć svojim sugrađanima. Već sutradan je doneta odluka o upućivanju hitne jednokratne pomoći u iznosu od dva miliona dinara opštini Paraćin za obnovu oštećenih objekata. I kasnije su predstavnici Holcima bili u stalnom kontaktu sa predstavnicima kriznog štaba opštine.

Holcim je jedna od prvih firmi koja je posle demokratskih promena stigla u našu zemlju. Iako je reč o multinacionalnoj kompaniji sa sedištem u Švajcarskoj, koja se ubraja u najveće svetske proizvođače cementa, betona i agregata, za investiranje su izabrali baš Srbiju. Što zbog geografskog položaja, što zbog mogućnosti koje je naše tržište tada pružalo. Gustavo Navaro takvu odluku obrazlaže rečima da im je bilo najbitnije da su osnovne demokratske promene u zemlji završene.

– Znali smo da ćemo se u radu suočiti sa mnogo izazova, ali smo takođe smatrali da je Srbija dobro mesto za biznis. Nismo mislili da će biti lako, ali smo verovali da će se mnogi problemi rešiti. Na kraju krajeva, mi smo ovde zbog biznisa, ne zbog politike i dok se osećamo sigurno otvaraju se dobre perspektive za razvoj – smatra on.

Poslovni rezultati pokazuju da su bili u pravu. Iz fabrike u Novom Popovcu tržištu će se ove godine isporučiti 800.000 tona cementa, što je deset odsto više nego lane. Nedavno je u beogradskom naselju Krnjača otvorena Fabrika betona u koju je investirano dva miliona evra. To je prva fabrika te vrste u Srbiji, opremljena po najvišim svetskim standardima, i sa potpuno zatvorenim proizvodnim procesom. Od aprila 2002. godine od kada je Holcim „ušao“ u popovačku cementaru, u razvoj je investirano 90 miliona dolara. Ovo, prema rečima Gustava Navara, nije kraj Holcimovog ulaganja. Trenutno se aktivno traga za nekoliko novih lokacija na kojima će Holcim otvoriti svoje fabrike. To će, otkriva Navaro, verovatno biti ili na jugu, ili na severu naše zemlje. Ova švajcarska firma u Srbiji ima 700 zaposlenih, a novi objekti otvoriće i nova radna mesta. U toku je i izgradnja Fabrike klinkera u Novom Popovcu, kapaciteta 60.000 tona godišnje, koja će biti završena naredne godine.

Milioni za zaštitu prirode

Čak pet miliona dolara uloženo je u zaštitu životne sredine. Strahovi lokalnog stanovništva da će proizvodnja cementa uticati na povećanje zagađenja veoma brzo su se pokazali neopravdanim. Specijalni italijanski filteri koji kontrolišu emisiju čestica u vazduh smirili su skeptične, čak toliko da i ministri sve češće navode Holcim kao dobar primer kako se može uspešno poslovati, a da se ne ugrožava lokalno stanovništvo.
– Pre nego što smo došli u Srbiju, sećam se da su mi u firmi pokazali sliku tadašnje cementare Novi Popovac. Tu nije bilo ni jednog drveta – priseća se Navaro.
Takođe, u skladu sa svojom strateškom orijentacijom poboljšanja poslovnog ambijenta u Srbiji i društveno odgovornog odnosa prema zajednici u kojoj postoji, Holcim posvećuje veliku pažnju razvoju lokalne zajednice.
Firma je nedavno poklonila najsavremenije kompjutere za kompletno informatičko odeljenje matičnoj školi u Popovcu i u još pet škola u okolnim selima, kao i 40 magnetnih tabli za učionice. Pomogla je izgradnju i obnovu zdravstvenih ustanova i komunalne infrastrukture u Paraćinu.

Ipak, baš kao i svi strani ulagači, Gustavo Navaro kao jednu od najvećih prepreka za brže ulaganje vidi dugačku birokratsku proceduru.

– U Krnjači, gde smo otvorili fabriku, nije bilo ničega. Samo gola poljana. Trebalo nam je nebrojano dozvola da počnemo sa gradnjom. Međutim i to smo završili – sa ponosom je istakao Navaro njihovu rešenost da razvijaju biznis u Srbiji.

Na tržištu cementa, Holcim u Srbiji ima samo dva konkurenta: grčki Titan i francuski Lafarž. Kako kaže Navaro, oni dobro poznaju svoje konkurente i u stanju su da se, po kvalitetu svojih proizvoda, uspešno nose sa njima.