U godini najgore globalne zdravstvene i ekonomske krize kakva nije zabeležena decenijama unazad, Grupacija Evropske investicione banke (EIB) efikasno je preusmerila svoje aktivnosti ka borbi protiv pandemije covida-19 i ublažavanju ekonomskih posledica na svim poljima. Ostvarila je obim ulaganja od 76.8 milijardi evra i time premašila svoje ciljeve. Trećina ovih sredstava, odnosno 25,5 milijardi evra, plasirana je za rešavanje aktuelnih problema nastalih usred krize, počevši od prvog paketa pomoći iz marta prošle godine. Većina tih sredstava raspodeljena je malim i srednjim preduzećima (MSP) kako bi sačuvali likvidnost i radna mesta, pogotovo u zemljama koje mogle da obezbede masovnu finansijsku pomoć u okviru svojih budžeta.

Kako bi dodatno pomogla oko borbe sa pandemijom, Grupacija EIB povećala je finansiranje ka MSP za 5 milijardi i dostigla cifru od 30,6 milijardi evra. Više od 425 000 kompanija dobilo je finansijska sredstva, čime je održano 4,2 miliona radnih mesta. Pored ovog rezultata, EIB je ostvarila i svoje ostale investicione prioritete: ulaganje u životnu sredinu dostiglo je 16,8 milijardi evra, u infrastrukturne projekte 15 milijardi, a 14,4 milijardi evra u inovacione projekte.

“U 2020. godini pokazali smo da ne postoji kompromis oko ulaganju u ekonomski oporavak, klimatske promene i inovacije. Svi naši ciljevi su povezani. Evropa može da ispliva još snažnija iz ove krize samo kroz ulaganje u zelenu i digitalnu ekonomiju budućnosti, a ne u strukture prošlosti – vodeći računa da nijedan region u Evropi ne zaostane i kroz saradnju sa našim partnerima izvan Evropske unije”, izjavio je predsednika EIB-a Verner Hojer na godišnjoj online konferenciji za novinare Grupacije EIB.

Glavne investicije u zdravstveni sektor

Kao deo mera protiv covida-19, Grupacija EIB značajno je povećala finansiranje u zdravstveni sektor. Time nije obuhvatila samo bolnice, nego je odigrala i ključnu ulogu u razvoju i masovnoj proizvodnji vakcina kako bi zaustavila širenje razornog virusa. Na početku 2020. godine, banka EU odobrila je zajam od 100 miliona evra za BioNTech, nemačku kompaniju koja je napravila prvu vakcinu protiv covida-19 u saradnji sa firmom Pfizer. Grupacija je finansirala nekoliko vakcina, kao i kompanija koje razvijaju terapije za lečenje covida-19 i tehnologije za testiranje.

“U toku prošle godine drastično smo povećali i ubrzali učešće u borbi protiv razarajuće pandemije i pomogli hiljadama kompanija u Evropskoj uniji i širom sveta”, izjavio je predsednik EIB-a Verner Hojer. “Borba sa pandemijom i ekonomskim posledicama biće naša preokupacija i u 2021. godini. Pored 25 milijardi evra koje smo već obezbedili, naš Odbor je odobrio novih 25 milijardi evra za teško pogođene kompanije i zdravstveni sektor.”

Deo finansija obezbediće Evropski garancijski fond (EGF), koji je počeo sa radom u jesen 2020. godine. Zemlje članice EU obezbedile su garancije u vrednosti od skoro 25 milijardi evra kako bi Grupacija EIB mogla dodatno da pomogne ugroženim malim i srednjim preduzećima.

Napredak u aktivnostima EIB-a kao klimatske banke EU

U isto vreme, EIB je održala obećanje u pravcu povećanja zelenih investicija i transformacije ka klimatskoj banci Evropske Unije. Uprkos krizi izazvanoj covidom-19, povećala je udeo ulaganja u projekte za borbu protiv klimatskih promena i održivost životne sredine sa prošlogodišnjih 34% na 40%, čime se približila cilju od 50%. Grupacija EIB planira da mobiliše do bilion evra za investicije u klimu i životnu sredinu do kraja ove decenije. U novembru 2020. godine Odbor EIB-a odobrio je Klimatski akcijski plan koji je doneo smernice za postizanje ovih ambicioznih ciljeva. Plan predviđa postepen prestanak finansiranja projekata sa visokom emisijom štetnih gasova (poput ulaganja u razvoj aerodromske infrastrukture) i postavlja rigoroznije kriterijume za finansiranje drugih projekata gde je prisutna neumerena emisija (npr. kod autoputeva).

“Borba protiv klimatskih promena ne može da sačeka kraj pandemije. Kriza covidom-19 nije razlog da se prestane sa rešavanjem klimatski i ekoloških izazova sa kojima se suočava čovečanstvo. Grupacija EIB je usvajanjem Klimatskog akcijskog plana napravila veliki korak napred. Pozivam druge finansijske institucije da zauzmu sličan stav prema projektima koji su klimatski neodrživi. Umesto da finansiramo aktivu koju ćemo morati da otpišemo sutra, moramo da investiramo u energetsku efikasnost, obnovljivu energiju, održivu mobilnost i zelene inovacije. Potrebna su nam velika ulaganja u zeleni oporavak”, dodao je predsednik Hojer.

Opasnost od rastućeg investicionog jaza u Evropi

Rastući investicioni jaz preti evropskoj inicijativi za zeleni oporavak, kako pokazuje novi investicioni izveštaj EIB-a. Prema tom izveštaju koji je objavljen u četvrtak, 21.januara, 45% kompanija EU očekuje da će smanjiti svoja ulaganja u periodu nakon krize, dok svega 6% planira da ih poveća. Izveštaj upozorava da su kompanije svesne da postoji hitna potreba da ulažu, pogotovo u digitalizaciju i ekološke prakse, ali kriza covida-19 ostavila ih je bez sredstava da to učine.

“Ono što zabrinjava je ogroman pad namere za nova investiranja koju je napravila kriza covidom-19. Evropska unija je u opasnosti da izgubi poziciju na globalnom tržištu ako ne uspe da mobiliše više sredstva za inovacije.”, rekao je Hojer. “Ali ohrabruje nas uspeh investicionog plana Juncker Evropskog fonda za strateško investiranje, koji je ostvario svoj cilj i uspeo da mobiliše 500 milijardi evra investicija prošlog leta, ispred zadatog roka. Pokazali smo da kreativnim instrumentima i efikasnom kombinacijom finansijskih alata i budžetske podrške, relativno mali iznos državnog novca može da privuče velike privatne investicije za projekte za koje bi se inače teško našle finansije.”

Rekordna godina za EIF

Drugi primer visoko efikasne upotrebe javnih resursa je Evropski investicioni fond (EIF), deo Grupacije EIB za podršku visoko tehnoloških startapova i malih i srednjih preduzeća (MSP) širom Evrope. Ovaj fond je imao drugu rekordnu godinu zaredom, jer je potpisao ukupno 12,9 milijardi evra i time zabeležio rast od 26% u odnosu na 2019. godinu. EIF je obezbedio preko potrebna finansijska sredstva za preko 330 000 MSP i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije.

Investicije koje su potpisane prošle godine omogućiće renoviranje ili izgradnju pristupačnijih stambenih objekata za blizu 66 000 domaćinstava, a u 1,4 miliona domova uvešće se brzi internet. 280 miliona ljudi moći će da se vakciniše protiv covida-19 zahvaljujući finansijskoj pomoći EIB-a, a gotovo 30 miliona će dobiti pristup pijaćoj vodi, dok će više od 15 miliona steći bolje sanitarne uslove.

Preko 145 000 hektara zemlje će biti pošumljeno, a proizvodnja električne energije će se povećati za više od 10 GW, od čeka 83% od obnovljivih izvora energije. Ovo su neki od primera konkretnog uticaja investicija Grupacija EIB na ljude iz Evrope i širom sveta.

Globalne investicije protiv klimatskih promena

Pandemija covidom-19 i klimatska kriza predstavljaju dvostruki izazov na globalnom nivou, zbog čega je Grupacija EIB povećala svoje napore kako bi podržala zemlje u procesu pridruženja Evropskoj uniji, Afriku i ostale regione.

13% od prošlogodišnjeg finansiranja – 10.2 milijardi evra – plasirano je u zemlje van EU, čime su podržani ciljevi politike Evropske unije, unapređeni ljudski životi, modernizovani zdravstveni sistemi i povećana ekonomska otpornost. Banka EU ostvarila je rekordno ulaganje u Africi, potpisivanjem više od 4,7 milijardi evra, što je povećanje od 50% u odnosu na prošlu godinu.

Dostigli smo ciljeve u okviru naše inicijative SheInvest da mobilišemo milijardu evra investicija za unapređenje rodne ravnopravnosti i ekonomsko osnaživanje žena širom Afrike.

“Grupacija EIB usmerila je svoje napore na najranjivije zemlje, gde su osnove ljudske potrebe ugrožene aktuelnim klimatskim promenama. Jedan primer je inicijativa Veliki zeleni zid kojoj smo se nedavno priključili. Ona podrazumeva prikupljanje finansijske i tehničke podrške za održivu poljoprivredu, čistu energiju i vodu, infrastrukturu i finansiranje privatnog sektora u 11 zemalja regiona Sahel”, izjavio je predsednik Hojer.

Lider u privlačenju novca za održive investicije

Da bi finansirala takve aktivnosti, Grupacija EIB dodala je biodiverzitet oblastima koje finansira Menicama održivog razvoja, što je najnovija dopuna ovakvoj vrsti usluga. EIB, koja finansira svoje aktivnosti na globalnom tržištu kapitala gde uvažava rejting AAA, među prvima je uvela Zelene menice na tržište 2007. godine i danas je lider na tržištu sa preko 35 milijardi izdatih menica. EIB je ukupno pozajmio 70 milijardi prošle godine od međunarodnih investitora, što je skoro za 20 milijardi više nego u 2019. godini.

“EIB nije samo najveći svetski multilateralni zajmodavac, to je ujedno i najveći globalni zajmoprimac. Bankin kreativni pristup pozajmljivanju postavlja standarde time što osvešćuje investitore o njihovoj moći da oblikuju i podrže ispravne politike. Menice za klimatske promene i održivost smatrale su se rizičnim kada smo ih prvi put uveli. Danas su standard kojem svi teže, jer globalno osnažuju zelenu ekonomiju”, zaključio je predsednik Hojer.