COP26, bez sumnje, nosi titulu globalno najaktuelnije teme meseca novembra. Još jedan u nizu samita na kojima svetske vlade pokušavaju da se izbore sa klimatskim promenama.

Piše: Marina Perošević

Prvi sastanci su započeti još, sada davne, 1992. godine kao odgovor na globalno zagrevanje. Najvažniji samit je održan 2015. u Parizu, na kojem je dogovoreno da se ograniči globalno zagrevanje na znatno ispod 2, po mogućnosti na 1,5 stepen, u poređenju sa predindustrijskim nivoima, a sa tim u vezi postavljen je i cilj ostvarivanja neutralnosti ugljenika do sredine veka. Definitivno je ovo izgledalo kao preko potrebna prekretnica koja će dovesti do pozitivnih posledica na životnu sredinu. Ipak, šest godina kasnije, COP26 počinje sumornim tonom. Nijedan od zacrtanih ciljeva do sada nije ni na pomolu da bude ispunjen. Svetski lideri održavaju dramatične govore o svetskoj klimatskoj katastrofi koja nas čeka. Koliko god zvučalo uverljivo, moramo se zapitati da li će stvarno biti preduzete potrebne inicijative ili je sve dobro osmišljen marketinški trik koji ima za cilj da uliva nadu da ova tema ipak dobija neki značaj više od par dana u toku godine, dok se u stvarnosti može nazvati nekom vrstom greenwashing-a na globalnom nivou.

Greenwashing je u svakom pogledu veoma zastupljen poslednjih godina. Ovaj termin po definiciji označava skup ponašanja ili praksi koje namerno obmanjuju potrošače o ekološkim aktivnostima organizacije ili ekološkim prednostima datog proizvoda, koji izgledaju kao održivi, ali nisu. U osnovi, to je pokušaj kompanije da učini da njeni proizvodi izgledaju ekološki, a u stvarnosti to nisu. Primetno je da ekološki aktivizam i svest uopšte na ovom polju raste, pogotovu među mlađom generacijom, te svaki biznis, kao i uvek, pokušava da se maksimalno prilagodi prevladavajućem trendu. Tako dolazi do reklamiranja proizvoda kao „zelenih“, u smislu da su prirodni, zdravi ili se mogu reciklirati, a sve u pokušaju da se kapitalizuje rastuća tražnja za ekološkim proizvodima i uslugama.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• NEMAČKA KOMPANIJA ZF U SRBIJI: U Pančevu nastaju tehnološkoproizvodni projekti budućnosti
• VOJISLAV LAZAREVIĆ, PREDSEDNIK IO ADDIKO BANKE: Zajedno gradimo digitalnu budućnost
• NOVI IZAZOVI MONETARNE POLITIKE: Da li je porast inflacije zaista prolazan fenomen
• NASTAVLJAJU SE IZMENE I DOPUNE PORESKIH ZAKONA: Nove poreske olakšice treba da podstaknu zapošljavanje
• RAIFFEISEN BANKA ŠIRI DIGITALNU REVOLUCIJU I NA PONUDU ZA MALU PRIVREDU: „Biznis iRačun“ i „Biznis iKeš“ – potpuno onlajn, bez posete banci
• ZNAČAJNA INVESTICIJA KOMPANIJE MESSER TEHNOGAS U VREME PANDEMIJE: Savremena punionica specijalnih gasova
• KOMPANIJA NIS REALIZOVALA JOŠ JEDAN CIKLUS PROGRAMA “ZAJEDNICI ZAJEDNO”: Odgovorno prema zajednici i budućim generacijama
• BOGAT BIZNIS PROGRAM NA EXPO 2020 DUBAI DONOSI NOVE POSLOVE: Projektanti, enterijeristi i dizajneri na tržištima arapskih zemalja
• KOMPANIJA dm: IZVANREDAN RAST I REKORDNE DONACIJE U POSLOVNOJ 2020/21. GODINI: Tradicionalno uz zajednicu – rekordan broj donacija
• SNAŽNA PODRŠKA KONKURENTNOSTI U GLOBALNOJ TRŽIŠNOJ UTAKMICI: Srbija inovira, zato što može i zato što mora
• PROGLAŠENE NAJBOLJE PREDUZETNICE I RODNO NAJSENZITIVNIJE KOMPANIJE U SRBIJI: Cvet uspeha za ženu zmaja – petnaesti put
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2021.