Учешће на ликовној колонији „Власина 2008.“ Донело је преокрет у животу Иване Стојановски Станковић

Скопљанка Ивана Стојановски Станковић није ни слутила да ће се бавити филигранским занатом, а поготову не да ће то чинити у Лесковцу. Али, како то често бива, у њен живот је прсте уплела судбина. У свет срме и стваралачке страсти увела ју је жеља да упише магистарске студије у Италији, до којих пут води преко неопходног искуства у области дизајна и накита, а у Лесковац ју је као животну сапутницу довео ликовни уметник Југослав Станковић.

Ивана је завршила Ликовну академију у Скопљу, одсек графике. Уписала је и магистарске студије и нада се да ће их завршити до пролећа. На ликовној колонији „Власина 2008“. упознала је супруга Југослава и након годину дана, одлучили су да живе у Лесковцу. По завршетку студија у Скопљу, хтела је да упише магистарске студије дизајна и накита у Италији, али јој је за то било неопходно искуство. У Македонији постоје само две фабрике које се баве филигранством – у Радовишу и Скопљу. Отишла је у скопски „Рубин“, некадашњу златару, данас филигранску радионицу.

– Тамо сам почела 2006. године без икаквог претходног искуства. Учила сам од мајстора. Није ми било много тешко, јер сам то хтела. Потребни су време и стрпљење. Тешко је утолико што је све ситно, треба оштро око и сигурна рука. Пуно ми је помогло свих дванаест мајстора који тамо раде, каже за Економетар млада Скопљанка која је овај занат донела у Лесковац.

Опширније у штампаном издању