U Srbiji skoro polovina građana (48 procenata) štedi novac, a mesečno ”u novčaniku” sačuvaju u proseku 4.819 dinara, pokazuju rezultati istraživanja Erste grupe o štednim navikama i stavovima građana Srbije.

Ostavljanje novca sa strane važno je za dve trećine građana Srbije, a najznačajnije je starijima od 50 godina, pokazuju rezultati istraživanja o navikama, ponašanju, stavovima, motivima i brigama koje građani Srbije imaju u vezi sa štednjom, a koje je Agencija za tržišna istraživanja IMAS International realizovala za Erste grupu. Istraživanje je, pored Srbije, realizovano i u Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.

Prema reultatima istraživanja, glavni motiv za čuvanje novca u Srbiji je stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve. Procenat ispitanika koji koriste štedne ili investicione proizvode viši je za četiri odsto nego 2017. godine, a prednjače “štednja po viđenju”, životno osiguranje i oročena štednja.

Dve trećine ispitanika je navelo da najčešće mogu da uštede od dve do šest hiljada dinara, dok osam odsto anketiranih mesečno sačuva više od 12.000 dinara. Jedna trećina ispitanika unapred određuje fiksni iznos uštede, dok dve trećine njih fleksibilno štedi, odnosno na stranu ostavlja sredstva koja im preostanu na kraju meseca ili godine.

Zanimljiv je podatak da raste broj mladih štediša

Prema rečima savetnika u Sektoru za rad sa stanovništvom i preduzetništvo u Erste banci Filipa Jelića, skoro 10 procenata štediša u Srbiji je mlađe od 20 godina. Podaci analize kažu da je ušteđevinom trenutno “vrlo zadovoljan” svaki deseti štediša u Srbiji.

Kako je rečeno na predstavljanju analize, u protekle četiri godine zadovoljstvo ušteđenom sumom raste, sa 18 odsto zadovoljnih u 2015. godini na 30 procenata ove godine.

Ansgar Luhner, direktor istraživačke agencije IMAS, rekao je da podaci pokazuju da važnost štednje za građane opada, ako se porede podaci iz 2014. i 2015. godine. To ima veze s kretanjem kamatnih stopa koje su od 2015. godine pale.

”Stvaranje finansijskih rezervi i odvajanje novca za hitne slučajeve i dalje su glavna motivacija za štednju. U odnosu na prošlu godinu, 17 odsto manje građana štedi za potrebe kupovine, nabavke i putovanja, a jedna petina ispitanika kao ličnu motivaciju za ostavljanje novca sa strane navodi obezbeđivanje sredstava za negu u starosti”, navodi Luhner.

Ako bi se na računu ispitanika iznenada našlo 30.000 dinara, njih 76 odsto bi određeni deo ove sume stavilo na tekući račun u štednju po viđenju ili neki vid oročene štednje. Ispitanici bi u proseku od pomenute svote sačuvali 13.303 dinara, a svaki četvrti bi dobijeni novac u celosti odmah potrošio.

Više od 70 odsto anketiranih građana je izjavilo da je suma koju su mogli da uštede u protekle dve do tri godine viša ili ista, dok je nešto manje od četvrtine njih sačuvalo manje.

Oni koji su sačuvali manje novca, kao razlog navode niži ukupni prihod domaćinstva i manjak novca na raspolaganju, kao i veće troškove života nego ranije.

Procenat građana koji su ličnu finansijsku situaciju u poslednje dve do tri godine ocenili kao poboljšanu je za sedam odsto viši nego 2017. i iznosi 21 odsto, a skoro polovina anketiranih izjavila je da im je finansijska situacija u ovom periodu ostala nepromenjena.

Istraživanje je pokazalo da se među anketiranima izdvajaju dva tipa ulagača čiji se stavovi prilično razlikuju. Preovlađuju konzervativne štediše, kojima je važna sigurnost svog uloga i spremni su da prihvate niže kamatne stope, a takvih je čak 81 odsto. Svega sedam odsto ispitanika spremno je da se zbog veće potencijalne zarade upusti u ulaganja koja nose veći rizik.

Skoro polovina anketiranih smatra da su investicioni proizvodi “teški za razumevanje”, a svaki deseti smatra da su “pogodni samo za avanturiste”.

S druge strane, petina ispitanih investicione proizvode vidi kao izvor dobre zarade. Kada je reč o finansijskim uslugama, građani i dalje najviše veruju bankama. Mišljenje građana o sopstvenom finansijskom znanju je poboljšano, kaže analiza, pa tako 60 odsto njih misli da je dobro, vrlo dobro ili odlično spram 52 procenta prošle godine.

Blizu četvrtine ispitanika veruje da uopšte nije informisano na tu temu.

Broj onih koji kupuju na internetu porastao je u odnosu na prethodnu godinu, a najveći procenat anketiranih je u proteklom periodu na ovaj način pazario odeću, cipele, torbe i modne detalje (28 odsto). Onlajn kupovina se koristi i za organizaciju putovanja (18 odsto), kao i za kupovinu knjiga (16 odsto).

Šest procenata ispitanika na ovaj način kupuje osnovne namirnice, i taj procenat je za četiri odsto viši nego prošle godine.

Prema rečima Jelića, prosečni štedni ulog, kada je u pitanju oročena štednja, iznosi 12.500 evra, oročen je na 12 meseci i jedan dan, a kod štednje u dinarima, prosečni depozit iznosi 280.000 dinara i takođe je oročen na 12 meseci i jedan dan.

U odnosu na isti period prošle godine, to je za oko 200 evra, odnosno 30.000 dinara više.

Najviše oročene ušteđevine imaju sugrađani iznad 50 godina starosti, koji čine čak 60 procenata štediša, dok oni između 20 i 30 godina čine 3,5 odsto.

Što se tiče gradova iz kojih ove štediše dolaze, najviše ih je u Novom Sadu, a potom slede Beograd, Vršac, Bačka Palanka. Kada je reč o tendencijama i visini kamatnih stopa u Srbiji, Jelić smatra da će kamatne stope u naredne dve do tri godine ostati niske.

Kada je reč o regionu u odnosu na Srbiju, po pitanju važnosti štednje, Luhner objašnjava da svi kažu da je štednja važna.

U Mađarskoj 42 odsto ispitanika kažu da je štednja važna, dok je u Srbiji 35 procenata onih koji smatraju da je štednja veoma bitna. Česi su najspremniji da preuzmu rizik.