Šef Hrvatskog helsinškog odbora je pred TV kamerama bezbojnog i bezstrasnog glasa zahtevao da menadžer zagrebačkog fudbalskog kluba Dinamo Zdravko Mamić bude zbog, uostalom kontinuiranog, nedoličnog (?) ponašanja kažnjen “jer se u Dinamu odgajaju MLADE OSOBE kojima Mamić nikako ne smije biti uzor”.
Urednik zagrebačkog lista “24 sata” čiju je NOVINARKU Mamić, između ostalog, nazvao kurvetinom, žalio je zbog menadžera koji je snašao Dinamo jer “Dinamo je bio jedini gospodski klub u bivšoj Jugoslaviji”. Šef zagrebačke policije objasnio je da bi Mamića, koji se na zagrebačkom aerodromu Pleso skinuo do donjeg veša, sigurno priveo, da se nije zaustavio gde treba – kod gaća. Pošto je iz jedne emisije, za razliku od prestrašene voditeljke, zbrisao pred Mamićevim iznenadnim “valjda kokainski induciranim ludilom”, novinar Denis Kuljiš je objavio da novinari ne smeju preći preko uvreda koje je Mamić, nejasnim povodom, naneo dvema NACIONALNIM MANJINAMA – Srbima i Muslimanima – optužujući, ali “SAMO” zavedene Srbe i Muslimane da žele da sruše Dinamo jednako je Hrvatska. Hrvatske novine su izračunale da se sa četiri dana zakašnjenja javio i Mamićev patron i Dinamov finansijer, zagrebački gradonačelnik i počasni predsednik Dinama Milan Bandić. I on tvrdi da je Dinamo bio “simbol zagrebačke građanske uljudbe”, pa podseća da “nam zagrebački duh i purgerski štih moraju ponekad biti i važniji od rezultata”. Javili su se i forumaši da podrže, kao što je odranije poznato, u opasnu politiku verzirane bed blue boys-e (vatrene navijače Dinama koji sada nose transparente: Mamiću, ti nisi Dinamo), u uverenju da Dinamo jeste svetinja (da li značaja Hrvatske nisu spominjali), a da je njegov menadžer “seljačina”, “čoban”, “kriminalac i luđak”, koji Dinamo bruka u Hrvatskoj i Evropi i “kome je mesto u Remetincu, a ne na visokoj funkciji”.
Ima li sve ovo bilo kakve sličnosti sa nama? Ima. I nema. Da menadžeri u velikim fudbalskim klubovima imaju jednu specifičnu javnu funkciju sem one klasične biznis-menadžerske, jasno je iz prve. Ne treba tu pomoć Helsinškog odbora. Na tu specifičnu uzor-funkciju se, međutim, može gledati sa raznih strana. Kad je naša poreska služba prvi put pokušala da svoju nadležnost proširi i na fudbalske klubove i njihove poznate menadžere, odvraćena je upozorenjem: ne diraj ih, oni su idoli mladih!
Kad sam ja u jednoj TV emisiji pitala o ekonomskom statusu tih klubova, neki su me upozorili: ne diraj ih, nisu ti oni Bogoljub Karić.
Dalje, i kod nas i u Hrvatskoj sportski klubovi su udruženja građana, dakle neprofitne organizacije. Ko su ti građani koji su osnovali Partizan ili Crvenu zvezdu, zna samo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Zvonko Obradović, novi direktor Agencije za privredne registre, kaže mi da će oni od MUP-a tražiti da im dostupnim učini te podatke kako bi kompletirali svoj registar.
Opširnije u štampanom izdanju