U pozadini “vakcinskog rata” je trgovina EU sa Kinom i Rusijom, a obe te velike zemlje ojačale su svoje pozicije u odnosu na briselski blok zemalja. Krajem decembra 2020. godine EU je potpisala sporazum sa Kinom, na veliko razočarenje SAD. To pokazuje da se, uprkos brojnim manama koje se pripisuju Kini, EU ne može odreći saradnje sa njom

Gordana Zrnić

Pandemija izazvana korona virusom izazvala je nezapamćeni poremećaj, kako globalne privrede tako i trgovine, budući da su i proizvodnja i potrošnja doživele veliki pad širom planete. Ali, pandemija je izazvala i svojevrsni “vakcinski rat”, koji u nekim elementima podseća na podele u Hladnom ratu 20. veka. Na površinu su izbile geopolitičke podele, a antikovid vakcina je postala najtraženija roba na svetskom tržištu. Proizvodnja vakcina, s jedne, i sposobnost njene nabavke, s druge strane, kao i njena distribucija, pokazuje snagu i uticaj zemalja u svetskoj areni. Ali, u vakcini i leži mogućnost da se oporavi i nastavi svetska ekonomija i trgovina.

Ovako je Gordana Zrnić, konsultant za oblast privrede i ekonomije, odgovorila na naše pitanje o tome koliko je pandemija izazvana virusom kovid-19 pokazala značaj međunarodne trgovine i značaj tokova robe i ljudi.

U razgovoru za Magazin Biznis, gospođa Zrnić, ranije direktorka Predstavništva Privredne komore Srbije u Briselu više godina, objašnjava ko su “pobednici” a ko “poraženi” u “vakcinskom ratu” koji se upravo vodi na svetskoj sceni, objašnjava koliko je Kina postala nezaobilazan ekonomski činilac za Evropu i svet, ali i upozorava na postulate Zelenog plana, za čiju realizaciju je postavljen rok do 2030. godine, što će i Srbija morati da poštuje. No, govoreći o aktuelnom “vakcinskom ratu”, Gordana Zrnić ističe da je, na globalnoj sceni, Amerika, u brzoj akciji započetoj za vreme Trampa, ubrizgala veliku finansijsku injekciju u multinacionalne kompanije koje su proizvodile vakcinu, i posle početnih posrtanja, započelo je masovno vakcinisanje stanovništva:

– Najgore je prošla Evropska komisija, koja je potcenila mogućnost izbijanja „vakcinskog rata” i nije uložila dovoljno sredstava u njihovu nabavku. Poređenja radi, američki “warp speed” težak je 10 milijardi dolara, a EU je za vakcinu dala tek blizu tri milijarde evra. Evropa je ugovore potpisivala sa zakašnjenjima, i to cenkanje obilo joj se o glavu. Ne samo da je multinacionalna kompanija Astra Zeneca iskoristila rupe u ugovorima i, umesto u EU, isporučila vakcinu najpre u UK, a nedavno i u Južnu Koreju, nego se sada slično ponavlja sa vakcinom kompanije Johnson & Johnson. Rezultat je spori proces vakcinisanja u zemljama EU u odnosu na druge velike blokove. Amerika očekuje da će do juna ove godine proces vakcinisanja biti završen, a taj proces će u EU biti okončan tek do kraja oktobra, objašnjava gospođa Zrnić.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• KAKO JE POSLOVALA NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE U 2020. GODINI: Odlučan odgovor na krizu
• ŠTA SADRŽI PROGRAM DIREKTNIH DAVANJA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA U PRIVATNOM SEKTORU: Prva isplata najavljena za 8. april
• POSLOVANJE INTESA LEASING-a U VREME PANDEMIJE: I u krizi – najbolji rezultat i veće tržišno učešće
• GENERALI GRUPA SLAVI OVE GODINE 190 GODINA OD OSNIVANJA: “Fenice 190” za ekonomski oporavak Evrope izdvaja 3,5 milijardi evra
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. aprila 2021.