Mogu političari i dalje da pričaju o Nacionalnom investicionom planu, o gradnji puteva, škola i domova kulture, ali ako se ne stvori sistem koji sam treba da generiše budućnost Srbije, a duboko sam uveren da je to EU, onda ćemo se i dalje baviti temama kao što su Hag ili Kosovo, kao što će to biti i na predstojećim izborima

Evropska unija nije poruka kojom se na sledećim izborima mogu na birališta izvesti oni koji spadaju u redove neodlučnih ili apstinenata, jer naši građani još doživljavaju EU samo kroz očekivano povećanje životnog standarda, dakle, zaposlenosti i plata. Međutim, već na narednim izborima to bi moglo da se dogodi ukoliko u međuvremenu oni koji dođu na vlast uspeju na delu da pokažu da ispunjenje standarda za ulazak u EU, zapravo, znači promenu sistema vrednosti sa kojima se živi, izgradnju institucija i izmeštanje države iz mnogih sfera, kaže za Magazin Biznis Goran Pitić, sada predsednik UO Sosijete ženeral banke Beograd, a ranije ministar u prvoj demokratskoj vladi Srbije, odgovarajući na pitanje da li bi u predstojećoj izbornoj trci, s obzirom na postignute rezultate u reformama u proteklih šest godina, ekonomske teme mogle da preuzmu primat nad političkim.

– Ako uđemo u zonu mirnih političkih dešavanja, s tim da glavni cilj bude naše suštinsko približavanje Evropi, što znači da naš građanin može da kaže da je skok njegove plate sa 150 na 400 evra dobar napredak, ili da onaj ko nije zaposlen vidi da postoji šansa da nađe posao ukoliko investira u sebe tri meseca dodatnog učenja, onda će za neke naredne izbore koje ćemo dočekati sa još boljom ekonomskom pozicijom, biti logično da ekonomske teme dominiraju predizbornom kampanjom. Ako to ne uspemo, onda ćemo se verovatno naći u istoj poziciji kao i danas kada je teško zamisliti, za razliku od 2001. godine, koja bi to ekonomska poruka mogla da animira biračko telo. Jer, neke od njih su već potrošene, kao što je recimo obećanje o otvaranju novih pola miliona radnih mesta, a neke su na dugom štapu, kao što je obećanje da će u narednih pet godina prosečne plate biti udvostručene ili da će doći do procvata malih i srednjih preduzeća.

Naši građani su nestrpljivi i oni to hoće da vide odmah, ne za pet godina. Mogu se, istina, političari i dalje provlačiti pričama o uspesima Nacionalnog investicionog plana, gradnjom nekih puteva, škola, domova kulture i crkava, ali ako ne dođe do promene sistema koji sam treba da generiše budućnost Srbije, a duboko sam uveren da je to EU, onda će se Srbija i dalje baviti temama kao što su Hag ili Kosovo, kao što će biti na predstojećim izborima.

Da li to što unutar demokratskih snaga nema jedinstvenog stava o tome šta znači priključivanje Srbije EU ima uticaja i na raspoloženje biračkog tela?

– Lično mislim da su među onima u biračkom telu koji nisu sigurni da će izaći na izbore, zapravo, u najvećem broju pristalice i simpatizeri upravo demokratskih snaga. Taj korpus potencijalnih glasača ostao je izolovan i samootuđen od političkih dešavanja jer bi voleli da imaju dobre ekonomske poruke. U ove koje im političke partije pojedinačno šalju ne veruju, a političke poruke koje su im poslate udaljuju ih od glasanja. Neka zajednička ekonomska poruka demokratskog bloka bila bi, očito, poželjna, ali kako do nje stići kada ni među strankama nema potrebnog saglasja, a fantastično je važno za Srbiju da bude deo evropske porodice u najkraćem mogućem roku i to na kvalitetan način. Mi moramo da dođemo u takvu situaciju da sami odlučujemo da li ćemo ući u EU ili ne, da imamo snagu da kažemo „ne“ ako tim ulaskom ne dobijamo još nešto osim onoga što smo sami uradili podižući kvalitet našeg života u međuvremenu.

Mislite li, ipak, da će neko u predizbornoj kampanji koja sledi, pokušati biračima bar malo da skrene pažnju sa političkih na ekonomske teme?

– Realnost Srbije je takva da se od Haga i Kosova neće moći da pobegne i sve stranke će morati tome na jedan ili drugi način da se prilagode. Ali, mislim da će DS, ne bežeći od izjašnjavanja o vrućim političkim temama, izaći pred birače i sa konceptom ekonomskih reformi objašnjavanja narodu zašto je važno da demokratske snage opet pobede i šta je to što može da bude rezultat nekih novih reformskih poteza.

Sama trka ka Evropi i nadmetanje ko će više o tome govoriti, samo su ambalaža bez sadržaja, kao što je to i hvaljenje brojem usvojenih proevropskih zakona koji se ne primenjuju. To ne vodi nikuda i ničemu. Ali, ako “dnevni red” popunimo temama koje su bitne, koje će nas obogatiti supstancom koju će, pritom, i prosečan građanin konkretno osetiti, e, onda možemo na kraju da kažemo da smo se dobro razvili i da možemo da vidimo šta je sa priključenjem Evropi. Duboko verujem da vrednosti koje postoje u EU mi moramo da postavimo kao vrednosti koje želimo da postignemo, i ako u tome uspemo, onda smo stvarno na pravom putu.

Ali, dosadašnja praksa me nije ubedila da je to naša orijentacija, a pogotovu ne da mogu oko nje da se objedine demokratske stranke. Nažalost, postoje raznorodne ideje o tome šta znači priključenje Srbije EU, zašto je ta Evropa važna. Da li je neko više ili manje za Evropu proizlazi samo iz toga kakav je program reformi u ekonomiji, sudstvu, kakav je konkretan plan borbe protiv korupcije, reformi bezbednosnih službi, utvrđenih prioriteta u obrazovanju… Važno je koliko je ko spreman da ponudi, a ne isprazne retorike.

Opširnije u štampanom izdanju