Ovako kako se ponaša, država samo unosi nemir na tržištu: neuredan je platiša, ima ogromna dugovanja koja se multiplikativno šire, ne plaća onima koji su gradili, ne vraća PDV i bitno doprinosi nelikvidnosti preduzeća. Zašto nije restriktivna u svojoj potrošnji, pa da nam pokaže – evo, tu smo uštedeli milijardu evra, jer smo se odrekli toga i toga…

Goran Pitić

Ne mogu da budem optimista kao što su pojedini članovi Vlade. Najviše me brine reetatizacija privrede i društva u koju upadamo. Na primer, još uvek ne vidim spremnost da se izvrši departizacija države, a to su najveći troškovi u sistemu, jer ne dozvoljavaju reforme. U sadašnjim uslovima to smanjuje produktivnost svih sektora privrede i ukupne ekonomije.

Ovako je Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke u Srbiji, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) i ministar za ekonomske veze sa inostranstvom u Vladi Zorana Đinđića, ocenio stanje u društvu i ekonomiji u kriznoj 2009. godini. U razgovoru za Magazin Biznis, Pitić govori o problemima sa kojima smo prinuđeni da prođemo kroz ovu godinu, o nasleđenim teškoćama i o odgovornosti vlasti za poteze koje povlači.

– Možda ćemo ove godine proći sa nultom stopom rasta i to pod uslovom da se nađe dovoljno novca u inostranstvu. Ali, sve je to igra brojeva koja ima posledice na život građana, a mi nemamo prava da najvažnije teme ostavljamo onima koji dolaze. Te najvažnije teme koje čine svakodnevni život su da deca mogu da uče u dobrim školama, da potom imaju mogućnost da se zaposle, da kad kao građani odu na šalter državnih službi brzo završe posao i vide kako je država efikasna, da vide da je država štedljiva, da se privreda dobro razvija jer posluje u povoljnom ambijentu. To sve može da
se uradi i kada bi se to jasno videlo, onda bi ljudi pomislili: da, ovo je krizna i teška godina, možda neki procenat ekonomskog rasta nije ostvaren, ali nije problem, jer imamo dobru orijentaciju za budućnost Srbije. Međutim, ako se samo bavimo brojevima, da bismo pokazali kako ostvarujemo neke numeričke ciljeve, onda smo samo pomerili problem za budućnost a to je nešto što nikako ne smemo ostaviti generacijama koje dolaze.

• Na žalost, o Srbiji se sve češće govori kao o bankrot-državi i to od strane eminentnih ekonomista?

– Negativni scenario je da Srbiji preti bankrot. On je zasnovan na tome što država ne čini ono što bi trebalo da bi se dobila fleksibilnija i modernija privreda. Država, očigledno, ne odgovara na izazove koji su pred njom. Kako god okrenemo, dolazimo do toga da je lopta kod države i da još nije došlo do autohtonog razvoja privrede i bankarskog sektora u dovoljnoj meri da ne moramo stalno da gledamo u državu šta će ona da uradi.

• I, kakva nam je onda realnost?

– Danas se vrši supstitucija jednih važnih tema drugim važnim temama. Znači, jeste danas važno pitanje cena, kursa, kamatnih stopa, nezaposlenosti… Ali, to su sve posledice. Mi smo stavili posledice kao glavne teme a nismo stavili uzroke. A uzrok je država koja nije uspela da izvede strukturne promene niti da osnaži privredu kroz povećanje konkurentnosti. Mi imamo državu koja svakog dana sve više poskupljuje: ili zato što povećava administraciju kroz veći broj ministarstava i državnih sekretara, što troši na putovanja koja ničemu ne služe, što ima parlament koji neefikasno radi, što su lokalne vlasti postale replika republičkih vlasti, što ima agencije za koje se ne zna čemu služe. Do koje mere to može da ide, najbolje se vidi po rezultatima rada javnih preduzeća koja imaju ozbiljne probleme jer ne znaju čemu služe – da li za razvoj ili za „zatvaranje rupa“ kada je to državi potrebno. Sve se to dešava zato što su mnoge važne teme zamenjene drugim
temama. A vlade se razlikuju po nivou odgovornosti za ono što čine danas, da bi se znalo kakvi su im rezultati sutra.
Mada, ne treba zaboraviti šta je ova sadašnja Vlada dobila u nasleđe.

Opširnije u štampanom izdanju