Srbija ima odlične uslove za investitore, ali lokalne samouprave se time ne bave. Više vole da pričaju o sudbini Kosova, iako o tome ne odlučuju, nego o uslovima za privlačenje investitora, što je direktno u njihovoj nadležnosti

 

Sada sve izgleda jednostavno. Samo treba osavremeniti rad opštinskih službi, primeniti informacione tehnologije, pročitati zakone i pripremiti „uputstvo za upotrebu” za investitore, posvetiti svakome dovoljno pažnje i dati mu ličnog „servisera”, izgraditi infrastrukturu – gas, voda, struja, kanalizacija – ići na sajmove, napraviti prezentacije i brend od svog imena, primati molbe, zahteve i predloge građana. I tako, tri-četiri godine. Posle toga stigne bar 250 miliona evra grinfild investicija. To su mogli i drugi. Ima dovoljno opština u Srbiji, ali izgleda da se toga niko nije setio. To je uradila Inđija. Odnosno, njen gradonačelnik Goran Ješić.

Mlad čovek (32), koji je već postao neka vrsta legende u oblasti lokalne samouprave u Srbiji. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu, magistrirao na Političkim naukama, sprema doktorat na Poljoprivrednom, a posle promena 2000. godine izabran je za gradonačelnika Inđije. Sada mu teče drugi mandat.

U razgovoru za Magazin Biznis kaže da Inđija nije najbolja lokacija u Srbiji. Objektivno, bolje lokacije su i Pazova, i Pećinci, i Pančevo, i Novi Sad, i Mitrovica, i Ruma jer su – na autoputu.

– Ali, zato mi pružamo investitoru posebnu pažnju i stvaramo sve potrebne uslove da može da gradi i proizvodi. I zato investitori dolaze ovde – kaže Ješić. – Srbija ima odlične uslove za investitore, ali lokalne samouprave se time ne bave. Više vole da pričaju o sudbini Kosova, iako o tome ne odlučuju, nego o uslovima za privlačenje investitora, što je direktno u njihovoj nadležnosti.

Sistem 48

Inđija je poslednjih godina postala poznata po brojnim uspesima u razvoju savremenog informacionog sistema i modernizaciji rada u opštinskoj upravi i javnim službama. Internet portal opštine www.indjija.net je tome najviše doprineo. Sajt upravo nosi naziv „Inđija – najbolja opština”. Ceo sadržaj sajta je strukturiran u poglavlja: građani, lokalna samouprava, privreda i posetioci. Građanin može da pogleda: da li je prijavljen u birački spisak, kakve su mogućnosti zapošljavanja, obrazovanja, lečenja, dobijanja potvrda i uverenja. Prijavljivanjem na meiling listu mogu se redovno dobijati vesti sa pomenutog portala i sl. Preko internet portala građani mogu da zatraže određena dokumenta i uverenja koja izdaje opštinska uprava. To se postiže otvaranjem rubrike „želim da dobijem sledeći dokument”. Građanin može da zatraži uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih ili neki drugi dokument. Postoji i mogućnost da građanin bira način preuzimanja dokumenta. Opština Inđija je poznata i po „Sistemu 48” koji predstavlja svojevrsnu službu za informisanje. Građanin može preko „Sistema 48” da prijavi komunalne probleme kao što su: pojava pasa lutalica, divlje deponije, održavanje kolovoza i funkcionisanje javne rasvete. Takođe, građanin može preko sajta da prijavi i druge probleme. Nadležne službe su u obavezi da problem reše najkasnije u roku od 48 sati.

Pa, kako je počeo taj „investicioni bum” u Inđiji?

– Mi smo 2002. godine uradili strateški plan opštine i uočili sve nedostatke koji su karakteristični i za Srbiju – korumpirana, spora administracija, preskupo zemljište, loša infrastruktura, loša obrazovna struktura. Ali, registrovali smo i dobre strane – preduzetnički duh koji Inđija ima i relativno dobra lokacija opštine. Pokušali smo da dobre strane promovišemo a negativne da ispravljamo. To smo završili 2005. godine i sada imamo rezultate. Ozbiljni investitori ne mogu da se privuku preko noći. Postoji dinamika ulaganja tih kompanija. Nama je najvažnije da ih ubedimo da investiraju u Srbiju.

I tako dođete do 250 miliona evra grinfild investicija za nekoliko godina?

– Da. Visina direktnih, grinfild investicija na teritoriji opštine Inđija je 250 miliona evra. Već je realizovano 100 miliona evra stranih i domaćih investicija, zahvaljujući kojima je otvoreno 1.000 novih radnih mesta. U toku je plasiranje još 200 miliona evra investicija, što je ciklus koji će biti zaokružen za oko godinu i po. Ova ulaganja bi trebalo da obezbede 2.500 novih radnih mesta i 42 odsto ukupnih prihoda opštinskog budžeta. Pun obim rada i zapošljavanja od ovih investicija u Inđiji će biti dostignut 2008. godine. Onaj ko bude gradonačelnik 2009. godine, biće mu lako. Imaće rešene mnoge probleme.

Odakle dolaze investitori? Invej Monus, vlasništvo Predraga Rankovića Peconija, najveći je domaći ulagač, ali zar Vam neko nije prokomentarisao poreklo kapitala, pošto se sumnja…

Inđija – ukratko

U opštini Inđija (obuhvata i naselja: Stari Slankamen, Novi Slankamen, Novi Karlovci, Beška, Čortanovci, Krčedin, Ljukovo, Jarkovci, Maradik i Slankamenački Vinogradi) danas, prema podacima iz poslednjeg popisa (2002. godine), živi 53.000 stanovnika, od čega je 28.000 u samom gradu. Zvaničnici će podvući i da je u vreme ratova na prostorima bivše SFRJ, od 1991. do 1995, u Inđiju došlo, čak, više od 16.000 izbeglica.

Inđija, takođe, ima i oko tri hiljade registrovanih privatnih firmi, zanatskih i trgovinskih radnji, ali i više od osam hiljada nezaposlenih. Opštinu su, na osnovu ovih podataka, svrstali među srednje razvijene u Vojvodini.

Glavna privredna delatnost u Inđiji je poljoprivreda – opština se prostire na 38.432 hektara, od toga je poljoprivrednog zemljišta 34.260 hektara.

– Da. Ponekad se i to komentariše. Ali, ko zna poreklo svakog, pa i stranog kapitala? Nama je važno da investitor stabilno posluje i otvara nova radna mesta. Najveći srpski investitor u Inđiji je Monus Invej (uloženo je 65 miliona evra u fabriku cigareta „Fast”) dok će još oko 120 miliona iznositi nova investicija Inveja u fabriku konditorskih proizvoda. Inostrani investitori su različiti: Italija, Nemačka, Austrija, Slovenija… Već sada imamo najveće investicije po stanovniku u regionu. To nisu fabrike od kojih svaka zapošljava po nekoliko hiljada ljudi. Ne, reč je o preduzećima srednje veličine u kojima radi po 50, 80 ili sto ljudi. I dobro je što je tako, jer su ta preduzeća fleksibilna i žilava. Takva preduzeća su sačuvala Inđiju. Od stranih investitora tu je Henkel, Verner Veber, Kern, Alpine, Farmina, Monbat, Merkator, OMV, Terme Olimia… Merkator je u martu isplatio 1,2 miliona evra za svoju lokaciju u celosti i sada od njihove dinamike zavisi kada će početi gradnju šoping centra u Inđiji.

Da li ste vi u Inđiji to posebno prilagodili opštinske propise da biste bili atraktivni za investitore?

– Opština određuje cenu svojim odlukama. Mi želimo da privučemo investitore i zato idemo sa ekonomski prihvatljivim cenama za njih, a to se opštini brzo isplati kroz zapošljavanje ljudi i plaćanje poreza. Mi 50 odsto sredstava budžeta guramo u investiranje. To može da radi svaka opština u Srbiji. U tranziciji treba da rade najbolji ljudi u upravi. Za investicije je važno: kvalitet infrastrukture, zemljište, ali je suština da morate da se svakom investitoru posvetite. Mi investitorima činimo usluge: dajemo im sve što treba – od pravnika do advokatske kancelarije. Obezbeđujemo da ljudi rade za njega i da ne mora da ih plati. Napravili smo dobru infrastrukturu – imamo najbolji internet u regionu, gas, voda, kanalizacija… Pažnja lokalne samouprave je veoma važna – a ja kao gradonačelnik stojim iza svega.

Opština za mlade

Inđija ima 12 škola (devet osnovnih i tri srednje) a opština u potpunosti finansira troškove prevoza učenika. Osim toga, kada je Republika prestala da finansira vrtić za treće dete, opština Inđija preuzela je na sebe i tu obavezu. Iz opštinske kase plaća se vrtić i za decu iz materijalno ugroženih porodica.

Koliko je u tome samo imidž i marketing koji ste napravili oko „fenomena Inđija” a šta pokazuje realna slika?

– Obično je bolje stanje na terenu nego što je marketing koji pravimo oko opštine.

Šta od toga imaju građani Inđije?

– Imaju elementarno ljudsko pravo, a to je šansa da dobiju radno mesto. Mi ne možemo da obavežemo investitora da ih primi kada otvori fabriku, ali imamo džentlmenski dogovor sa njim da zapošljava ljude sa teritorije opštine Inđija. Međutim, već smo uočili da imamo loš kadrovski potencijal i zato ćemo dati 100 stipendija studentima novosadskog univerziteta, kako bismo dobili potrebne kadrove. Građani imaju koristi i od toga što je opštinski budžet porastao 100 odsto od 2000. godine do danas. To su sredstva koja idu u ono što čini životni standard građana – škole, vrtići, vodovodne mreže, pešačke zone, gasifikacija cele opštine, putne privrede. Pravi rezultati svih investicija će se pokazati 2008. i 2009. godine kada kompanije budu ustalile svoju proizvodnju.

Kolika je nezaposlenost u Inđiji?

– Inđija i Pazova se, po statistici, ubrajaju u najnerazvijenije opštine u Vojvodini. Inđija ima 3.000 preduzeća i 8.500 nezaposlenih, odnosno 18,5 odsto radno aktivnog stanovništva. Ako uspemo da prekvalifikujemo deo nezaposlenih i oni dobiju posao, imaćemo oko 12 odsto nezaposlenih. To je optimum. Zato su nam potrebne kompanije koje će dugoročno da ostanu ovde. Mi želimo tehnološki park u Inđiji, da povećamo kvalitet obrazovanja i da budemo konkurentniji.

Termalne vode

Grad Inđija ima bogata nalazišta mineralnih, jodnih, hloridnih, ugljenokiselih i radioaktivnih voda koje u potpunosti ispunjavaju svetske standarde za primenu u terapijske svrhe. Ispitane su i termalne vode čija je temperatura veoma povoljna, kao i hipertermalne vode sa preko 40 stepeni. Tehnološke analize pokazale su da termalne vode mogu da se koriste kao motiv za izgradnju banjsko-rekreativnog kompleksa, za zagrevanje zatvorenih bazena, sportskih hala, staklenika i stambenih objekata. Slovenačka kompanija Terme Olimia gradiće veliki rekreakcioni centar u Inđiji u kojem će biti raznih sadržaja – od bazena i fitnesa do kongresnih dvorana.

Kako dolazite do investitora? Da li vi tražite njih ili oni vas?

– Koncipirali smo opštinu kao kompaniju i to je model koji bi trebalo da važi i za državu. Kao kompanija imamo budžete, planirani razvoj znanja, idemo na sajmove… Radimo klasičan advertajzing da bismo privukli investitore. Ali ako imate loš proizvod, onda nije dovoljno što ga promovišete. Mi želimo da promovišemo Srbiju kao regionalni centar za investicije jer ona objektivno to jeste. Naša je ideja da podignemo kapacitet državne administracije u čitavom regionu, da napravimo 50 opština u Srbiji u koje će investitori uložiti po 100 miliona evra. To je onda Srbija u EU.

A kakvi su Vaši lični planovi? Mlad ste čovek i nećete večno biti gradonačelnik?

– Želim da idem u privredu što pre. Malo sam se „šetao”. Magistrirao sam na političkim naukama, sada se spremam da doktoriram na poljoprivrednim naukama. Nisam preciznije razmišljao šta ću raditi kasnije. Mandat će mi trajati još dve godine.

Na osnovu iskustva koje ste ovde stekli, šta mislite, šta je najbolje za Srbiju da bi se ekonomski brže razvijala?

– Treba što pre usvojiti zakone i propise koji omogućavaju biznis, i napraviti administraciju koja može da prati te propise. Jer, nije dovoljno samo da postoji zakon ako se ne sprovodi. Zatim, važna je zaštita dužničko-poverilačkih odnosa i ubrzanje rada sudova. Što se tiče same države, najvažnija je reforma državne administracije. Osnovni problem u Srbiji i dalje je korupcija, a toga se možemo osloboditi ako pojevtinimo državnu administraciju. Mi smo mala zemlja i moramo da budemo brzi. Ako smo brzi onda možemo da budemo fleksibilniji, a za to mora da se osposobi administracija i da primeni mere. U svetu ekonomije i biznisa postoji nepisano pravilo da, obično, prvi ešelon ljudi odlazi u najbolje kompanije, drugi u malo slabije, a treći u državnu administraciju. Ali, mi u tranziciji moramo da imamo najbolje ljude u administraciji. Zato mi ovde, u Inđiji, najbolje studente zapošljavamo i podižemo kvalitet administracije. Demokratski proces u Srbiji mora da znači i personalizaciju odgovornosti. Da se zna ko se bori za čije interese dok je na funkcijama i da se to zna kada se vrati u bazu.

R. Nikolić