Kako izvući Zapadni Balkan iz dramatičnog zaostajanja

Biti domaćin Godišnjeg sastanaka i Poslovnog foruma guvernera Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), privilegija je i za veće svetske finansijsko-ekonomske centre, a kamoli za jednu ekonomski nedovoljno razvijenu državu Zapadnog Balkana, kao što je Bosna i Hercegovina. Zato je Sarajevo na velikom dobitku već samom činjenicom da će se tu 7, 8. i 9. maja okupiti oko 2.000 predstavnika međunarodne poslovne zajednice, ministara finansija, investitora, visokih vladinih zvaničnika, guvernera centralnih banaka 67 zemalja članica ove velike finansijske institucije, a uz njih će se tu naći i predstavnici rukovodstva EBRD-a. Biće, takođe, prisutni i predstavnici Evropske komisije (EK), potpredsednik EK i lideri zemalja zapadnog Balkana.

Kako je najavljeno, glavna tema konferencije “Povezivanjem ekonomija do snažnijeg rasta“ pokriće širok spektar tema koje se odnose na sve zemlje regiona, a poseban akcenat biće na predstavljanju mogućnosti za ulaganja na području celog Zapadnog Balkana. Organizatori su već najavili da će panelu o Zapadnom Balkanu prisustvovati Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i ostali lideri zemalja regiona: Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, Zoran Zaev, premijer Severne Makedonije, Edi Rama, premijer Albanije, Hašim Tači, predsednik Kosova, dok će Bosnu i Hercegovinu u tom delu programa predstavljati Denis Zvizdić, predsedavajući Vijeća ministara BiH. Očekuje se da će lideri zemalja Zapadnog Balkana raspravljati o konkretnim regionalnim projektima, trgovini i perspektivama razvoja regionalne ekonomske zone.

Da li će ovo biti samo jedan u nizu protokolarnih sastanaka predstavnika moćnih međunarodnih finansijskih institucija ili će doneti Balkanu brži razvoj, tek će se videti, ali je izvesno da je svim zemljama Zapadnog Balkana neophodan dodatni impuls koji će izvući ovaj region iz dramatičnog materijalnog i ekonomskog zaostajanja za zemljama razvijene Evrope. Gotovo u svakoj ozbiljnijoj analizi međunarodnih organizacija nalazi se i podatak da države Zapadnog Balkana zaostaju od 30 do 50 odsto u nivou životnog standarda za najrazvijenijim članicama Evropske unije. Zapadnobalkanska šestorka koja obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Kosovo, Crnu Goru i Srbiju sa ukupnim stanovništvom od oko 18 miliona stanovnika i bruto domaćim proizvodom od oko 80 milijardi evra, i dalje važi za region čiju privredu karakteriše nestabilan rast, visoka stopa nezaposlenosti, naročito mladih, uz dramatičan odliv mozgova. Kada se posmatra region kao geo-ekonomska celina, ne znači mnogo ako jedna od zemalja “istrči” svojim uspehom i po tome se izdvoji od drugih. Ekonomski i privredni uspon je moguć samo ako sve zemlje regiona imaju priliku za brži razvoj.

U pogledu pomoći za razvoj celog regiona Zapadnog Balkana, do sada je Evropska banka za obnovu i razvoj, zauzela značajno mesto, podržavajući razne projekte. Na primer, u Srbiju je EBRD do sada investirala 5,1 milijardi evra u 235 projekata, dok je u BiH investirala 2,2 milijardi evra u okviru 155 projekata. Na žalost, uprkos tome što je EBRD jedan od ključnih investitora u zemlje ovog regiona, potrebe za investicijama su velike, jer je razlika u životnom standardu između Zapadnog Balkana i Evropske unije takođe ogromna. Ekspeti Svetske banke i MMF-a procenjuju da će biti potrebno najmanje 20 godina uz privredni rast od 5-6 odsto godišnje, kako bi region uspeo da sustigne prosek dohotka EU15.

Imajući u vidu trenutne okolnosti, pravi test za region je završetak ekonomske i institucionalne tranzicije kroz strukturne reforme, usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, dostizanje većih prihoda po stanovniku, smanjenje nezaposlenosti, siromaštva i nejednakosti, modernizacija infrastrukture i uspešna integracija u Evropsku uniju. A takav značajan razvoj regiona i približavanje EU nije moguće bez velikih investicija, kako privatnih, tako i javnih.

Fikret Čaušević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu se u svojim intervjuima i javnim obraćanjima, još pre desetak godina predstavio kao veliki zagovornik razvoja celog regiona Zapadnog Balkana, uz pomoć evropskih institucija. On ocenjuje, u jednom od svojih intervjua pre dve godine (Magazin Biznis, Beograd 20. jula 2017.), da “nema nikakve dileme da bi finansijska podrška infrastrukturnim međudržavnim projektima bila više nego dobrodošla u postojećoj situaciji, a isto tako i podrška razvoju malih i srednjih preduzeća u oblasti modernih tehnologija i za njih vezanih kompanija iz oblasti prerađivačke industrije”, istakao je dr Čaušević.

On takođe smatra da su “uz dobru volju za istinskom saradnjom u regionu, uz eliminaciju političkih barijera i razvoj regionalnih biznisa, potencijali ovog regiona nesumnjivi i mogu rezultirati ekonomskom ekspanzijom, uporedivom sa nekim od prosperitetnijih regiona u svetu”, zaključuje profesor Čaušević.

Bosna i Hercegovina, odnosno Sarajevo, kao domaćin ovog majskog, veoma značajnog investicionog skupa EBRD-a, svakako će imati ponudu za investitore.

Mediji već navode brojne oblasti pogodne za saradnju, kao što su informacione tehnologije (IT), turizam, poljoprivreda, mala i srednja preduzeća, drvno-prerađivačka industrija, uz isticanje stabilnosti ključnih makroekonomskih parametara. Naime, BiH ima porez na dodatu vrednost (PDV) jedan od najnižih u regionu, valuta je stabilna jer je vezana za evro a bankarski sistem je na nivou evropskog.

Predstavnici BiH svakako neće propustiti priliku da se tokom Godišnjeg sastanka Odbora guvernera EBRD-a 7., 8. i 9. maja ove godine u Sarajevu ponude kao prava destinacija za nove investicije. Ali, isti cilj će imati i svi ostali Zapadnog Balkana. Stoga bi bilo najbolje da lideri Zapadnog Balkana naprave „objedinjenu ponudu“ za izgradnju snažne regionalne infrastrukture i za finansijsku podršku međudržavnim projektima, kako bi se bržim razvojem svih zemalja Zapadnog Balkana nekako nadoknadilo veliko zaostajanje za razvijenom Evropom.

Piše: Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica Magazina Biznis