O tome zašto ne trguju lošim kreditima bankari zvanično ne žele da govore. Nezvanično, kažu da prodaja takvih zajmova značajno obara kamate i da bi se time odrekli dobrog dela zarade. Bez obzira na to što se još ne zna kakvo će se rešenje za ovaj problem naći u trouglu NBS, međunarodne institucije (MMF, Svetska banka i EBRD) i bankari, neko će morati da plati ceh
Loši krediti koji su, od kako je kriza krenula, gurani pod tepih, konačno će se naći pod reflektorima monetarnih vlasti. Uostalom, i dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) to nalaže, a guvernerka Jorgovanka Tabaković je već najavila da će 2015. biti godina rešavanja problematičnih zajmova. Po nenaplativim kreditima Srbija je negativni rekorder u regionu. Udeo tih kredita, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), iznosi 22,5 odsto. Prevedeno u novac, to je čak 484 milijarde dinara ili 3,6 milijardi evra. Pritom, veći problem imaju privrednici nego stanovništvo, jer svaki treći zajam odobren privredi, kasni sa otplatom. Inače, pre krize, odnosno 2008. godine, udeo loših kredita bio je za oko 10 odsto manji. To je, takođe, u odnosu na zemlje regiona, i tada bio visok udeo u ukupnim kreditima.
Kako je guvernerka rekla novinarima na Kopaonik biznis forumu, tome su kumovali brojni strukturni problemi privrede, kao i problemi koje imaju banke, koje dobro ili loše procenjuju rizike kada odobravaju kredite.
Iako u javnosti preovladava stav da država nije dobar gazda, ispostavilo se da problemi nenaplativih kredita gotovo podjednako muče i državne i privatne banke. Podaci NBS pokazuju da od 29 banaka, šest ima državu u svom vlasništvu i kod njih je procenat nenaplativih kredita 23,3 odsto. A kod banaka u stranom vlasništvu procenat nije značajno manji i iznosi 21,2 odsto. U strukturi problematičnih kredita najviše učestvuju građevinarstvo, trgovina, trgovina nekretninama na veliko i malo, ali i jedan deo prerađivačke industrije. Zanimljivo je da, uprkos postavljanju zakonskog okvira (još od 2012. godine) po kome nenaplativim kreditima može da se trguje, bankari nisu bili preterano zainteresovani da „očiste” svoje bilanse. Svega 11 odsto, opet prema podacima NBS, je ustupljeno, odnosno izmešteno iz bankarskog sektora. To je oko 51 milijarda dinara.
Opširnije u štampanom izdanju
