Ukoliko realizujemo sve što smo planirali, mogli bismo do kraja 2008. da stignemo do prometa od 1,5 milijardi, a možda i dve milijarde dolara

Kupovina rečne flote, odnosno austrijske firme DDSG kargo samo je prva u nizu planiranih investicija Ist pointa u ovoj godini – kaže Zoran Drakulić, predsednik kompanije.

U intervjuu za Magazin Biznis Zoran Drakulić najavljuje ovu godinu kao godinu velikih investicija njegove kompanije, a to znači, ističe, kupovinu još brodova, gradnju novih silosa u Konstanci, u Rumuniji, podizanje nove pekare Beogradske pekarske industrije… A tu je i, još uvek, otvorena priča oko RTB Bor.

Krenuli ste punim jedrima. Počeli ste 2007. sa Dunavom, a kao da ste i planove merili njegovom širinom?

– Ispalo je tako i to će, valjda, biti dobro. Ova godina jeste za Ist point godina velikih investicija i, ukoliko budemo u prilici da realizujemo sve što smo planirali, mogli bismo do kraja 2008. da stignemo do prometa od 1,5 milijardi, a možda i dve milijarde dolara.

Politika

Da li je Zoran Drakulić digao ruke od politike?

O političkom angažmanu uopšte ne razmišljam, barem ne za sada. Moje preokupacije su sada usmerene na nove razvojne trase Ist pointa i smatram da je ovo što sada radim važnije za Srbiju nego da sam se bavio politikom. U ovakvoj političkoj atmosferi, kakva danas postoji u Srbiji, to bi bilo gubljenje vremena. Nema tu ničeg produktivnog.  

Koliki je sada obim prometa Ist pointa?

– Sada iznosi oko pola milijarde dolara. Planiramo da promet u naredne dve godine utrostručimo.

Da li je Vaš vlasnički udeo u Ist pointu i dalje 40 odsto?

– Nije. To je sada potpuno drugačije. Sa rastom investicija dobili smo i nove investitore unutar samog Ist pointa. Tako da se moj procentualni vlasnički udeo smanjio, i to značajno.

Otkud toliki investicioni bum baš u ovoj godini?

– Obim transporta Dunavom svakog meseca raste i stigli smo pred izbor: ili ćemo sada da uđemo u kupovinu brodova, formiranje sopstvene rečne flote ili ćemo da ugrozimo sve ovo što smo do sada napravili. Mi, naime, iz našeg silosa u Konstanci godišnje prevezemo Dunavom oko 1,1 milion tona žitarica i dešavalo nam se u pojedinim periodima godine da nema dovoljno brodova na raspolaganju i da smo kasnili sa isporukama.

Sada širimo silos u Konstanci, plan nam je da do kraja 2008. stignemo na 2,5 miliona tona žitarica, što znači da će biti posla za barže. A uz žitarice, posla će biti i za prevoz rude i druge robe, jer transport Dunavom je ubedljivo najjeftiniji pravac. Umesto što smo do sada zakupljivali brodove od drugih, mi ćemo ih iznajmljivati drugima.

Hoćete još da širite rečnu flotu?

– Da. I to odmah. Zainteresovani smo za kupovinu Jugoslovenskog rečnog brodarstva, ali nečekajući raspisivanje tendera za njegovu prodaju, kupovaćemo i na drugim tržištima. Upravo smo u pregovorima sa Česima, trenutno proveravamo kvalitet brodova. Tako da, u međuvremenu, sve ono što se bude našlo na tržištu, a dobrog je kvaliteta i odgovara ceni, mi ćemo kupovati.

Austrijsku rečnu flotu ste kupili udruženo sa američkim investicionim fondom „Templeton“. Otkud Amerikanci?

– Jeste, jedan od finansijera je i američki investicioni fond „Templeton“. Upoznali smo ih pre godinu dana. Bili su ovde, ponudili nam još tada da učestvuju sa nama u projektima, i sada je bila prilika. Imamo dobre odnose i sa drugim američkim investicionim fondovima. Imali smo razgovore i sa dve najveće investicione banke – „Stenli Morgan“ i „Meril Linč“ – i oko ovog i oko drugih naših projekata. U ovoj finansijskoj konstrukciji oko preuzimanja austrijske kompanije DDSG učestvovale su i austrijske banke, i tu bih posebno istakao Hipo banku.

Nastavljate sa gradnjom i u Konstanci?

– Gradimo nove silose, pored ovog velikog koji je za sada i najveći na tom Crnomorskom potezu. Ukupni kapaciteti će biti od oko 180.000 tona, a jedan od 45.000 tona će biti samo za sojinu sačmu. To će nam omogućiti da barže koje dovuku žitarice u Konstancu budu brzo istovarene i da odmah mogu da idu na utovar sojine sačme, i vraćaju se prema Mađarskoj. Tako će nam barže u oba pravca biti pune.

Deo projekta koji radimo trenutno na tom našem terminalu u Luci Konstanca jeste i izgradnja nekoliko tankova za tečne terete; ulje, etanol…

Vi u Rumuniju, a Rumuni Vama u RTB Bor. Je li to samo splet okolnosti?

– Investitori jure nove investicije i zato su moguća i takva preplitanja. Ne znam koliko je realno da se taj posao sa „Kupromom“ i zatvori, budući da je rok za pregovore oko kupoprodajnog ugovora produžen. Ali, ako daju 400 miliona za RTB Bor, realizuju sve što su u ponudi naveli, ostaje nam samo da im čestitamo. Mi smatramo da je ta cena od 400 miliona evra previsoka za ono što se kupuje.

Da li ćete i dalje fabrikate za Valjaonicu bakra u Sevojnu da nabavljate u Boru ili ćete preći na neku drugu destinaciju?

– Bilo bi dobro da i dalje kupujemo bakar u Boru. Najidealnije bi bilo, naravno, kada bi RTB Bor predstavljao naš zaokruženi proizvodni lanac. No, neće biti nikakav potres i ako budemo morali da bakar kupujemo na drugom tržištu. To bi mogla da bude, na primer, i Bugarska, koja upravo ove godine podiže novu elektrolizu, čime će se količina katodnog bakra povećati sa sadašnjih 40.000 tona na 180.000 tona do kraja iduće godine. Biće, dakle, dovoljno bakra za sve. Imali bismo povećane troškove zbog transporta, ali sa druge strane, budući da je ta zemlja sada u Evropskoj uniji, ne bismo imali carine pri izvozu.

Ukoliko pregovori sa „Kupromom“, ipak, ne rezultiraju potpisivanjem kupoprodajnog ugovora, da li ostajete „na crti“?

– Ako bude takav sled mi ćemo to prihvatiti i realizovati. Kada smo se prijavljivali na tender za RTB naveli smo da je ponuda koju dajemo obavezujuća i mi se toga držimo.

U planu su vam ove godine i investicije u Beogradsku pekarsku industriju?

– Jeste. To preduzeće smo kupili prošle godine i u proteklih nekoliko meseci smo radili na njegovoj organizacionoj i finansijskoj konsolidaciji, a centralni projekat će tu biti gradnja potpuno novih pogona. Kupili smo već plac u Surčinu i planiramo investiciju od 20 miliona evra da tamo napravimo savremenu pekaru. Izmestićemo proizvodnju, koja je sada u gradu, a u pregovorima smo sa Mekdonaldsom da u toj novoj fabrici preuzmemo proizvodnju zemički za njih.

U svim ovim preduzećima koja ste kupili kroz privatizaciju u Srbiji, koliko sada ima zaposlenih?

– U Srbiji je to oko 4.000 radnika. Nismo nigde imali problema u komunikaciji sa radnicima. Prvo, u rešavanju tehnoloških viškova nigde nismo otpustili ni jednog čoveka, već su svi odlazili dobrovoljno na bazi socijalnog programa. S druge strane, plate jesu redovne i na nekom su proseku Srbije, ali bismo išli i brže sa rastom da nemamo ovako loš poslovni ambijent za rad. Nadam se da će buduća vlada na to da obrati pažnju, na tretman proizvodnje koji je generalno loš, a izvozni rezultati katastrofalni.

Koliko je učešće poslova koje imate u Srbiji u ukupnim poslovima Ist pointa?

– Poslovi u Srbiji su, otprilike, 50 odsto ukupnih poslova Ist pointa. Druga polovina su poslovi koje imamo u Rumuniji, Rusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kini… Ukupno, inače, oko 70 odsto izvoza naše kompanije ide na tržište Evrope i 30 odsto u Ameriku.

Svetlana Vuković